A ja sam ostao sam gledajući ovo veliko viđenje; snage je nestalo u meni, lice mi se izmenilo, izobličilo se, ostavila me snaga.
Tada sam začuo kako mi govori glas, i čim sam čuo njegov glas kako mi govori, pao sam licem na zemlju utonuvši u dubok san. Ali ruka me je dotakla i pomogla mi da se pridignem na kolena i ruke. On mi reče: „Danilo, izabrani čoveče, razmotri reči koje ti govorim. Ustani, jer sam poslan k tebi.“
Kada mi je rekao ove reči, ustao sam tresući se. Zatim je rekao: „Ne boj se, Danilo, jer su tvoje reči bile uslišene još prvog dana kad si odlučio da razumeš ovo i da se poniziš pred svojim Bogom; zbog tvojih reči sam i došao. Međutim, knez persijske vojske mi se odupirao dvadeset jedan dan, ali mi je Mihailo, jedan od vodećih knezova, pritekao u pomoć kad sam ostao sam s persijskim carevima. Došao sam, dakle, da ti razjasnim šta će zadesiti tvoj narod u poslednjim danima. Ima, naime, još jedno viđenje za te dane.“
Dok mi je on govorio ovo, pognuo sam lice k zemlji i zanemeo. Tada mi je taj što je izgledao kao čovek dotaknuo usne, a ja sam otvorio usta i progovorio, rekavši onome koji je stajao preda mnom: „Gospodaru moj, zbog viđenja su me spopali bolovi i snaga me je ostavila. Kako ja, sluga svoga gospodara, mogu sad da razgovaram sa svojim gospodarem, kad sam ostao bez snage i daha?“
Tada me je opet dotaknuo, okrepio me i rekao: „Ne boj se, izabrani čoveče! Mir s tobom! Ohrabri se, ohrabri se!“
Dok je razgovarao sa mnom, ja sam se ohrabrio i rekao: „Govori, moj gospodaru, pošto si me ohrabrio.“
On me upita: „Znaš li zašto sam došao k tebi? No, sada ću se vratiti da ratujem protiv kneza persijske vojske. Kad ja odem, doći će, evo, grčki knez. I niko drugi mi ne pomaže protiv njih osim Mihaila, vašeg kneza. Ipak, reći ću ti što je zapisano u Knjizi istine.