Knjiga proroka Amosa 5:1-27

Čujte ovu reč, naricaljku koju o vama iznosim, o, dome Izrailjev! „Pala je devica izrailjska i više ustati neće. Napuštena je na svojoj zemlji i nikoga nema da je podigne.“ Jer ovako kaže Gospod Bog: „U gradu iz kog je otišla hiljada ostaće njih stotinu, iz kog je otišlo njih stotinu ostaće desetoro domu izrailjskom.“ Jer ovako kaže Gospod domu izrailjskom: „Tražite me i živećete! Ne tražite Vetilj! Ne idite u Galgal! Ne prelazite u Vir-Saveju! Jer, Galgal će sigurno u izgnanstvo, a i Vetilj će avetinja postati.“ Tražite Gospoda i živećete, da se ne bi obrušio kao oganj na dom Josifov i spalio ga, a niko ga ne gasi u Vetilju. Vi u pelen pravdu izokrećete i pravednost na tle obarate. A on je stvorio Vlašiće i Orion, pretvara mrak u jutro i okreće dan u noć. On doziva morske vode i izliva ih po zemljinom licu. Gospod je ime njegovo. On sukne pustoš na moćnika i pustoš će na utvrđenje doći. A oni mrze onoga koji na vratima prekoreva, gade se onoga koji čestito govori. Zato što gazite ubogoga i uzimate mu danak u žitu, sagradili ste kuće od klesanog kamena ali nećete prebivati u njima. Nećete piti vino vaših rodnih vinograda koje ste zasadili. Jer ja znam mnoštvo vaših prestupa i vaše mnogobrojne grehe. Tlačite pravednika, mito uzimate, na vratima ubogome pravdu izvrćete. Zato mudar ćuti u ovom vremenu jer je zlo vreme. Dobro tražite, a ne zlo, da živi budete, da sa vama bude Gospod, Bog nad vojskama, kako i kažete. Zlo mrzite, a volite dobro, na vratima pravdu zastupajte, pa se možda Gospod, Bog nad vojskama, smiluje ostatku Josifovom. Zato ovako kaže Gospod, Bog nad vojskama, Gospod: „Jadikovka je po svim trgovima i ulicama svim: ’Jao! Jao!’ I zvaće ratara da žali, da žale oni koji znaju naricaljku. Jadikovaće po svim vinogradima, jer posred tebe ja ću proći – govori Gospod.“ Jao onima što priželjkuju dan Gospodnji! Šta će vama dan Gospodnji? Tad je tama, a ne svetlo. Kao čovek kad od lava beži, a dočeka ga medved, ili u kuću uđe i ruku svoju na zid stavi da ga ujede zmija. Neće li dan Gospodnji biti tama, a ne svetlo i pomrčina bez sjaja? „Ja mrzim, ja prezirem vaše svetkovine! Svetim saborima vašim ni da primirišem! I ako mi prinosite svespalnice i vaše žitne žrtve, neću da ih prihvatim. Ne obazirem se na žrtve mira vaših utovljenih junaca. Sklonite od mene buku svojih pesama i melodiju harfi svojih. Ne želim da ih čujem. Neka pravda kao voda poteče i pravednost kao potok nepresušni. Meni li ste prinosili žitne žrtve i prinose u pustinji četrdeset godina, o, dome Izrailjev?! Nosili ste svoje idole – Sikuta, cara svoga i Kijuna, zvezdu svojih bogova – koje ste sebi načinili. Izagnaću vas još dalje od Damaska, kaže Gospod, a njegovo je ime Bog nad vojskama.“