Dela apostolska 9:21-43

Svi koji su ga slušali, čudili su se: „Nije li ovo onaj – pitali su se – što je u Jerusalimu istrebljivao one koji zazivaju to ime? Zar nije došao ovde da ih svezane dovede pred vodeće sveštenike?“ Savlovo propovedanje bivalo je sve silnije, pa je Jevreje iz Damaska ostavljao bez reči, dokazujući da je Isus Hristos. Nakon duže vremena, Jevreji skuju zaveru da ga ubiju. Savle je, međutim, saznao za njihovu nameru. Jevreji su, pak, i danju i noću budno motrili na gradska vrata da bi ga ubili. No, učenici su ga noću spustili u košari preko gradskih zidina. Kad je Savle došao u Jerusalim, pokušao je da se pridruži učenicima. Ipak, svi su ga se plašili, jer nisu verovali da je zaista učenik. Tada ga je Varnava prihvatio i odveo ga apostolima. Ispričao je apostolima kako je Savle video Gospoda koji mu je govorio i kako je u Damasku hrabro propovedao u Isusovo ime. Tako je Savle ostao sa njima, pa je išao po Jerusalimu i hrabro propovedao u Isusovo ime. Govorio je i raspravljao sa Jevrejima koji su govorili grčki, ali su i oni nastojali da ga ubiju. Kada su to braća saznala, odveli su ga u Kesariju i odande ga poslali u Tars. I tako je Crkva uživala mir u celoj Judeji, Galileji i Samariji. Podizala se i živela u strahopoštovanju prema Gospodu, rastući brojčano potporom Svetoga Duha. Jednom je Petar obilazio sve crkve, pa je svratio k svetima koji su živeli u Lidi. Tamo je našao čoveka po imenu Eneja koji je osam godina oduzet ležao na postelji. Petar mu reče: „Eneja, Isus Hristos te isceljuje; ustani i namesti svoj krevet!“ Eneja ustade istog trena. Kada su videli Eneju, svi stanovnici Lide i Sarona su se okrenuli Gospodu. U Jopi je, opet, živela neka učenica po imenu Tavita (što u prevodu znači „Košuta“), koja je uvek činila dobra dela i pomagala siromašnima. Baš u to vreme se razbolela i umrla. Okupali su je i položili u sobu na spratu. Pošto je Lida bila blizu Jope, učenici, čuvši da je Petar tamo, poslaše mu dva čoveka sa molbom: „Dođi k nama bez oklevanja!“ Petar je ustao i otišao sa njima. Čim je stigao, odveli su ga u gornju sobu. Sve udovice su stajale oko njega; plakale su i pokazivale haljine i ogrtače koje je Tavita izradila dok je bila sa njima. Tada je Petar sve njih poslao napolje, pa je kleknuo i pomolio se. Zatim se okrenuo prema mrtvom telu i rekao: „Tavita, ustani!“ Ona otvori oči, ugleda Petra i sede. On je prihvati za ruku i podiže je. Zatim je pozvao verujuće i udovice, i pokazao im je živu. Za ovo su saznali svi stanovnici Jope, te su mnogi od njih poverovali u Gospoda. Petar je, pak, ostao izvesno vreme u Jopi kod nekog Simona kožara.