Dela apostolska 9:10-22

U Damasku je živeo neki učenik po imenu Ananija. Njemu je Gospod u viđenju rekao: „Ananija!“ „Evo me, Gospode“ – odgovorio je Ananija. „Idi u Judinu kuću – reče Gospod – u ulicu koja se zove ’Prava’, i potraži Taršanina po imenu Savle. On se upravo sada moli. Savle je u viđenju video čoveka po imenu Ananija kako ulazi i stavlja ruke na njega da bi progledao.“ Ananija mu odgovori: „Gospode, čuo sam od mnogih da je ovaj čovek naneo mnogo zla tvom svetom narodu u Jerusalimu. Čak i ovde ima ovlašćenje od Prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime.“ Gospod mu reče: „Idi, jer je on oruđe koje sam izabrao da objavi moje ime narodima, carevima, i narodu izrailjskom. Ja ću mu, naime, pokazati koliko mora da pretrpi za moje ime.“ Ananija je otišao, ušao u kuću i položio svoje ruke na njega, te rekao: „Brate Savle! Gospod Isus, koji ti se ukazao na putu kojim si išao, poslao me je da progledaš i da se napuniš Svetog Duha.“ Istog trenutka sa njegovih očiju spade nešto kao krljušt, te je progledao. Tada je ustao i bio kršten. Potom je pojeo nešto hrane, pa se okrepio. Nekoliko dana je proveo sa učenicima iz Damaska, i odmah počeo da propoveda po sinagogama da je Isus Sin Božiji. Svi koji su ga slušali, čudili su se: „Nije li ovo onaj – pitali su se – što je u Jerusalimu istrebljivao one koji zazivaju to ime? Zar nije došao ovde da ih svezane dovede pred vodeće sveštenike?“ Savlovo propovedanje bivalo je sve silnije, pa je Jevreje iz Damaska ostavljao bez reči, dokazujući da je Isus Hristos.