Savle je, u međuvremenu, i dalje ljutito pretio da će pobiti učenike Gospodnje. Zato je otišao kod Prvosveštenika i od njega zatražio pismeno odobrenje za sinagoge u Damasku, da ako nađe sledbenike Puta Gospodnjeg, bilo muškarce ili žene, može da ih svezane sprovede u Jerusalim. Kada se približio Damasku, odjednom ga je obasjalo jako svetlo sa neba. Tada je pao na zemlju i začuo glas koji mu reče: „Savle! Savle! Zašto me progoniš?“
„Ko si ti, Gospode?“ – upitao je Savle. „Ja sam Isus koga ti progoniš“ – odgovori glas. „A sad ustani i uđi u grad i tamo će ti se reći šta treba da radiš.“
Savlovi pratioci su zanemeli; čuli su glas, ali nisu videli nikoga. Kada je Savle ustao sa zemlje, otvorio je oči, ali ništa nije mogao da vidi, tako da su ga uzeli za ruku i doveli u Damask. Tri dana nije mogao da vidi, a za to vreme nije ni jeo ni pio.
U Damasku je živeo neki učenik po imenu Ananija. Njemu je Gospod u viđenju rekao: „Ananija!“ „Evo me, Gospode“ – odgovorio je Ananija.
„Idi u Judinu kuću – reče Gospod – u ulicu koja se zove ’Prava’, i potraži Taršanina po imenu Savle. On se upravo sada moli. Savle je u viđenju video čoveka po imenu Ananija kako ulazi i stavlja ruke na njega da bi progledao.“
Ananija mu odgovori: „Gospode, čuo sam od mnogih da je ovaj čovek naneo mnogo zla tvom svetom narodu u Jerusalimu. Čak i ovde ima ovlašćenje od Prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime.“
Gospod mu reče: „Idi, jer je on oruđe koje sam izabrao da objavi moje ime narodima, carevima, i narodu izrailjskom. Ja ću mu, naime, pokazati koliko mora da pretrpi za moje ime.“
Ananija je otišao, ušao u kuću i položio svoje ruke na njega, te rekao: „Brate Savle! Gospod Isus, koji ti se ukazao na putu kojim si išao, poslao me je da progledaš i da se napuniš Svetog Duha.“ Istog trenutka sa njegovih očiju spade nešto kao krljušt, te je progledao. Tada je ustao i bio kršten. Potom je pojeo nešto hrane, pa se okrepio. Nekoliko dana je proveo sa učenicima iz Damaska, i odmah počeo da propoveda po sinagogama da je Isus Sin Božiji.
Svi koji su ga slušali, čudili su se: „Nije li ovo onaj – pitali su se – što je u Jerusalimu istrebljivao one koji zazivaju to ime? Zar nije došao ovde da ih svezane dovede pred vodeće sveštenike?“ Savlovo propovedanje bivalo je sve silnije, pa je Jevreje iz Damaska ostavljao bez reči, dokazujući da je Isus Hristos.
Nakon duže vremena, Jevreji skuju zaveru da ga ubiju. Savle je, međutim, saznao za njihovu nameru. Jevreji su, pak, i danju i noću budno motrili na gradska vrata da bi ga ubili. No, učenici su ga noću spustili u košari preko gradskih zidina.
Kad je Savle došao u Jerusalim, pokušao je da se pridruži učenicima. Ipak, svi su ga se plašili, jer nisu verovali da je zaista učenik. Tada ga je Varnava prihvatio i odveo ga apostolima. Ispričao je apostolima kako je Savle video Gospoda koji mu je govorio i kako je u Damasku hrabro propovedao u Isusovo ime.
Tako je Savle ostao sa njima, pa je išao po Jerusalimu i hrabro propovedao u Isusovo ime. Govorio je i raspravljao sa Jevrejima koji su govorili grčki, ali su i oni nastojali da ga ubiju. Kada su to braća saznala, odveli su ga u Kesariju i odande ga poslali u Tars.
I tako je Crkva uživala mir u celoj Judeji, Galileji i Samariji. Podizala se i živela u strahopoštovanju prema Gospodu, rastući brojčano potporom Svetoga Duha.
Jednom je Petar obilazio sve crkve, pa je svratio k svetima koji su živeli u Lidi. Tamo je našao čoveka po imenu Eneja koji je osam godina oduzet ležao na postelji. Petar mu reče: „Eneja, Isus Hristos te isceljuje; ustani i namesti svoj krevet!“ Eneja ustade istog trena. Kada su videli Eneju, svi stanovnici Lide i Sarona su se okrenuli Gospodu.
U Jopi je, opet, živela neka učenica po imenu Tavita (što u prevodu znači „Košuta“), koja je uvek činila dobra dela i pomagala siromašnima. Baš u to vreme se razbolela i umrla. Okupali su je i položili u sobu na spratu. Pošto je Lida bila blizu Jope, učenici, čuvši da je Petar tamo, poslaše mu dva čoveka sa molbom: „Dođi k nama bez oklevanja!“
Petar je ustao i otišao sa njima. Čim je stigao, odveli su ga u gornju sobu. Sve udovice su stajale oko njega; plakale su i pokazivale haljine i ogrtače koje je Tavita izradila dok je bila sa njima.
Tada je Petar sve njih poslao napolje, pa je kleknuo i pomolio se. Zatim se okrenuo prema mrtvom telu i rekao: „Tavita, ustani!“ Ona otvori oči, ugleda Petra i sede. On je prihvati za ruku i podiže je. Zatim je pozvao verujuće i udovice, i pokazao im je živu. Za ovo su saznali svi stanovnici Jope, te su mnogi od njih poverovali u Gospoda. Petar je, pak, ostao izvesno vreme u Jopi kod nekog Simona kožara.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
