Dela apostolska 9:1-19

Savle je, u međuvremenu, i dalje ljutito pretio da će pobiti učenike Gospodnje. Zato je otišao kod Prvosveštenika i od njega zatražio pismeno odobrenje za sinagoge u Damasku, da ako nađe sledbenike Puta Gospodnjeg, bilo muškarce ili žene, može da ih svezane sprovede u Jerusalim. Kada se približio Damasku, odjednom ga je obasjalo jako svetlo sa neba. Tada je pao na zemlju i začuo glas koji mu reče: „Savle! Savle! Zašto me progoniš?“ „Ko si ti, Gospode?“ – upitao je Savle. „Ja sam Isus koga ti progoniš“ – odgovori glas. „A sad ustani i uđi u grad i tamo će ti se reći šta treba da radiš.“ Savlovi pratioci su zanemeli; čuli su glas, ali nisu videli nikoga. Kada je Savle ustao sa zemlje, otvorio je oči, ali ništa nije mogao da vidi, tako da su ga uzeli za ruku i doveli u Damask. Tri dana nije mogao da vidi, a za to vreme nije ni jeo ni pio. U Damasku je živeo neki učenik po imenu Ananija. Njemu je Gospod u viđenju rekao: „Ananija!“ „Evo me, Gospode“ – odgovorio je Ananija. „Idi u Judinu kuću – reče Gospod – u ulicu koja se zove ’Prava’, i potraži Taršanina po imenu Savle. On se upravo sada moli. Savle je u viđenju video čoveka po imenu Ananija kako ulazi i stavlja ruke na njega da bi progledao.“ Ananija mu odgovori: „Gospode, čuo sam od mnogih da je ovaj čovek naneo mnogo zla tvom svetom narodu u Jerusalimu. Čak i ovde ima ovlašćenje od Prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime.“ Gospod mu reče: „Idi, jer je on oruđe koje sam izabrao da objavi moje ime narodima, carevima, i narodu izrailjskom. Ja ću mu, naime, pokazati koliko mora da pretrpi za moje ime.“ Ananija je otišao, ušao u kuću i položio svoje ruke na njega, te rekao: „Brate Savle! Gospod Isus, koji ti se ukazao na putu kojim si išao, poslao me je da progledaš i da se napuniš Svetog Duha.“ Istog trenutka sa njegovih očiju spade nešto kao krljušt, te je progledao. Tada je ustao i bio kršten. Potom je pojeo nešto hrane, pa se okrepio. Nekoliko dana je proveo sa učenicima iz Damaska