Dela apostolska 8:14-40

Kada su apostoli u Jerusalimu čuli da su Samarjani prihvatili Božiju reč, poslali su tamo Petra i Jovana. Kada su ovi stigli, pomolili su se za Samarjane da prime Svetog Duha. Naime, ni na koga od njih još nije bio sišao Sveti Duh, već su bili kršteni samo u ime Gospoda Isusa. Apostoli su položili ruke na njih, te su primili Duha Svetoga. Kad je Simon video da se Duh daje polaganjem ruku apostola, ponudio im je novac rekavši: „Dajte i meni tu vlast da svako na koga položim ruke primi Duha Svetoga.“ Petar mu je odgovorio: „Neka tvoj novac propadne zajedno s tobom kad si mislio da novcem možeš da stekneš Božiji dar. Ti nemaš ni dela ni udela u ovoj službi, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. Pokaj se za to zlo i moli se Gospodu, ne bi li ti oprostio što si to naumio u svom srcu. Vidim, naime, da si pun gorkog otrova i u okovima nepravde.“ „Molite se Gospodu za mene – molio ih je Simon – da mi se ne dogodi ništa od ovoga što ste rekli.“ Nakon što su im svedočili i objavili im reč Gospodnju, Petar i Jovan su se vratili u Jerusalim, propovedajući usput Radosnu vest u mnogim samarjanskim selima. Tada je anđeo Gospodnji rekao Filipu: „Spremi se i kreni na jug, prema putu što se od Jerusalima spušta prema Gazi; taj put je pust.“ Filip se spremio i otišao. Baš tada naiđe neki Etiopljanin, evnuh, velikodostojnik etiopske carice Kandake, i nadglednik cele njene riznice. On je došao u Jerusalim da se pokloni Bogu. Vraćajući se kući sedeo je u svojim kočijama i čitao Knjigu proroka Isaije. Tada Duh reče Filipu: „Idi i drži se tih kočija.“ Filip je pritrčao kočijama, pa kad je čuo da Etiopljanin čita iz proroka Isaije, upita ga: „Da li razumeš to što čitaš?“ „Kako da razumem – odgovori Etiopljanin – kada nema nikoga da mi objasni?“ Zatim je pozvao Filipa da sedne s njim. U odeljku iz Pisma koji je Etiopljanin čitao, pisalo je sledeće: „Kao ovca na klanje je vođen, i kao jagnje nemo pred onima koji ga strižu, tako nije otvorio usta svoja. Bio je ponižen i pravde lišen. Ko će pričati o njegovom potomstvu pošto mu se život sa zemlje uzima?“ Evnuh je upitao Filipa: „Reci mi, molim te, o kome to prorok govori? O sebi ili o nekom drugom?“ Tada mu je Filip, polazeći od istog odeljka Pisma, objavio Radosnu vest o Isusu. Putujući tako, došli su do neke vode. Evnuh reče: „Evo vode! Šta mi brani da budem kršten?“ „Može – odgovori Filip – ako veruješ svim svojim srcem.“ „Verujem – reče evnuh – da je Isus Hristos Sin Božiji.“ Naredio je da se kočija zaustavi. Zatim su obojica, Filip i evnuh, sišli u vodu, pa ga je Filip krstio. Kada su izašli iz vode, Duh Božiji iznenada uze Filipa, i evnuh ga više nije video. Ipak, nastavio je svojim putem radujući se. Filip se, međutim, našao u Azotu, pa je putujući propovedao Radosnu vest po svim gradovima sve dok nije došao u Kesariju.