Dela apostolska 7:30-60

Posle četrdeset godina, ukazao mu se anđeo u plamtećem ognju iz jednog grma, u pustinji kod planine Sinaj. Kad je Mojsije to video, zadivio se prizorom. Ali kada je prišao grmu da bolje osmotri, čuo je glas Gospodnji: ’Ja sam Bog tvojih otaca; Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev.’ Drhteći od straha, Mojsije se nije više usuđivao da digne pogled. Bog mu je zatim rekao: ’Izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kome stojiš sveto tlo. Uistinu sam video nevolje moga naroda u Egiptu i čuo njegovo uzdisanje i zato sam sišao da ih izbavim. A sad pođi, ja te šaljem u Egipat!’ Dakle, istog onog Mojsija koga su odbacili rekavši: ’Ko je tebe postavio za glavara i sudiju nad nama?’, Bog je sada poslao kao vladara i izbavitelja preko anđela koji mu se ukazao u grmu. On ih je izveo odande, čineći čuda i znake u egipatskoj zemlji, na Crvenom moru i u pustinji tokom četrdeset godina. To je onaj isti Mojsije koji je rekao Izrailjcima: ’Bog će vam podići proroka od vaše braće, kao što sam ja.’ On je bio na saboru u pustinji, a anđeo je govorio s njim i s našim precima na gori Sinaj; on je primio reči života i predao ih nama. Međutim, naši preci nisu hteli da ga poslušaju, nego su ga odbacili i svojim se srcem vratili u Egipat. Rekli su Aronu: ’Napravi nam bogove koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se dogodilo sa onim Mojsijem koji nas je izveo iz Egipta.’ Tih dana su napravili kip teleta i prineli mu žrtvu, veseleći se onome što su svojim rukama napravili. Tada se Bog okrenuo od njih, i prepustio ih da služe nebeskoj vojsci, baš kao što je zapisano u Knjizi prorokâ: ’Meni li ste prinosili žitne žrtve i prinose u pustinji četrdeset godina, o, dome Izrailjev?! Ne, nego ste nosili Molohov šator i zvezdu boga vašeg Refana; likove koje ste načinili da im se klanjate. Zato ću vas izgnati i dalje od Vavilona.’ Naši preci su u pustinji imali Šator svedočanstva. Bog je naložio Mojsiju, dok je razgovarao s njim, da Šator izradi prema nacrtu koji je video. Šator koji su primili, naši preci su uneli u zemlju, što su pod Isusom Navinom osvojili od mnogobožaca, koje je Bog oterao ispred njih. Šator je ostao tamo sve do vremena cara Davida. On je stekao Božiju naklonost, pa je tražio od Boga da mu dozvoli da sagradi Prebivalište za Boga Jakovljevog. Ipak, tek je Solomon sagradio Dom Bogu. Ali, Svevišnji ne prebiva u hramovima napravljenim ljudskim rukama, kao što i prorok kaže: ’Nebesa su presto moj, a zemlja postolje za noge moje. Kakvu kuću ćete mi sagraditi? I gde je mesto moga počivanja? – pita Gospod. Nije li sve to moja ruka načinila?’ O, vi tvrdoglavi i neobrezani u srcu i ušima! Vi se uvek protivite Duhu Svetom, kao što su to činili i vaši preci Koga od proroka vaši preci nisu progonili? Ubili su čak i one što su najavljivali dolazak Pravednika, koga ste vi sada izdali i ubili. Vi ste na zapovest anđela primili Zakon, ali ga niste poslušali.“ Kada su oni to čuli, uskipeo je bes u njima, pa su počeli da škrguću zubima na njega. Tada je Stefan, ispunjen Duhom Svetim, upro pogled u nebo i ugledao Božiju slavu i Isusa kako stoji s desne strane Boga. Zatim je rekao: „Gle, vidim otvoreno nebo i Sina Čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu.“ Na to su oni podigli veliku viku, začepili svoje uši i jednodušno navalili na njega. Odvukli su ga izvan grada gde su ga kamenovali. Svedoci su svoje ogrtače dali na čuvanje mladiću koji se zvao Savle. Dok su ga kamenovali, Stefan je zazivao Boga i govorio: „Gospode Isuse, primi moj duh!“ Zatim je pao na kolena i glasno povikao: „Gospode, ne uračunaj im ovaj greh!“ Nakon što je ovo izgovorio, usnuo je.