Dela apostolska 7:23-47

Kada mu je bilo četrdeset godina, dođe mu na pamet da poseti svoju braću Izrailjce. Kad je video kako jedan od njih biva zlostavljan, on mu priskoči u pomoć i osveti ga – ubivši Egipćanina. Mislio je da će njegovi sunarodnici shvatiti da im Bog preko njega šalje izbavljenje, ali oni to nisu razumeli. Sledećeg dana je zatekao dva Izrailjca kako se tuku. Pokušao je da ih pomiri govoreći: ’Ljudi, vi ste braća! Zašto zlostavljate jedan drugoga?’ No, onaj što je zlostavljao svoga bližnjeg, odgurnu ga i reče mu: ’Ko je tebe postavio za glavara i sudiju nad nama? Hoćeš li i mene da ubiješ kao što si juče ubio Egipćanina?’ Na te reči Mojsije pobegne iz Egipta i nastani se kao došljak u madijanskoj zemlji. Tamo su mu se rodila dva sina. Posle četrdeset godina, ukazao mu se anđeo u plamtećem ognju iz jednog grma, u pustinji kod planine Sinaj. Kad je Mojsije to video, zadivio se prizorom. Ali kada je prišao grmu da bolje osmotri, čuo je glas Gospodnji: ’Ja sam Bog tvojih otaca; Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev.’ Drhteći od straha, Mojsije se nije više usuđivao da digne pogled. Bog mu je zatim rekao: ’Izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kome stojiš sveto tlo. Uistinu sam video nevolje moga naroda u Egiptu i čuo njegovo uzdisanje i zato sam sišao da ih izbavim. A sad pođi, ja te šaljem u Egipat!’ Dakle, istog onog Mojsija koga su odbacili rekavši: ’Ko je tebe postavio za glavara i sudiju nad nama?’, Bog je sada poslao kao vladara i izbavitelja preko anđela koji mu se ukazao u grmu. On ih je izveo odande, čineći čuda i znake u egipatskoj zemlji, na Crvenom moru i u pustinji tokom četrdeset godina. To je onaj isti Mojsije koji je rekao Izrailjcima: ’Bog će vam podići proroka od vaše braće, kao što sam ja.’ On je bio na saboru u pustinji, a anđeo je govorio s njim i s našim precima na gori Sinaj; on je primio reči života i predao ih nama. Međutim, naši preci nisu hteli da ga poslušaju, nego su ga odbacili i svojim se srcem vratili u Egipat. Rekli su Aronu: ’Napravi nam bogove koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se dogodilo sa onim Mojsijem koji nas je izveo iz Egipta.’ Tih dana su napravili kip teleta i prineli mu žrtvu, veseleći se onome što su svojim rukama napravili. Tada se Bog okrenuo od njih, i prepustio ih da služe nebeskoj vojsci, baš kao što je zapisano u Knjizi prorokâ: ’Meni li ste prinosili žitne žrtve i prinose u pustinji četrdeset godina, o, dome Izrailjev?! Ne, nego ste nosili Molohov šator i zvezdu boga vašeg Refana; likove koje ste načinili da im se klanjate. Zato ću vas izgnati i dalje od Vavilona.’ Naši preci su u pustinji imali Šator svedočanstva. Bog je naložio Mojsiju, dok je razgovarao s njim, da Šator izradi prema nacrtu koji je video. Šator koji su primili, naši preci su uneli u zemlju, što su pod Isusom Navinom osvojili od mnogobožaca, koje je Bog oterao ispred njih. Šator je ostao tamo sve do vremena cara Davida. On je stekao Božiju naklonost, pa je tražio od Boga da mu dozvoli da sagradi Prebivalište za Boga Jakovljevog. Ipak, tek je Solomon sagradio Dom Bogu.