Zato, braćo, odaberite među sobom sedmoricu osvedočenih ljudi, punih Duha i mudrosti. Njih ćemo postaviti da vrše ovu službu, a mi ćemo se posvetiti molitvi i službi propovedanja.“
Ovaj predlog se svideo svima okupljenima, pa su izabrali Stefana, čoveka punog vere i Duha Svetoga, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu iz Antiohije, koji se bio obratio na judejsku veru. Ove su doveli pred apostole koji su se pomolili i položili na njih ruke.
Božija reč se širila, a broj učenika u Jerusalimu se veoma umnožio. Među njima je bio i znatan broj judejskih sveštenika koji su prihvatili veru.
A Stefan je, ispunjen Božijom milošću i silom, činio velika čuda i znake među narodom. Međutim, došli su neki iz takozvane Sinagoge libertinaca – Jevreji iz Kirine, Aleksandrije, te neki iz Kilikije i Male Azije, i upustili se u raspravu sa Stefanom.
Ipak, nisu mogli da se suprotstave njegovoj mudrosti, jer ga je Duh poticao da govori.
Zbog toga su podgovorili neke ljude da izjave: „Čuli smo da je Stefan pogrdno govorio protiv Mojsija i Boga.“
Pobunili su i narod, starešine i znalce Svetog pisma, pa su mu prišli, uhvatili ga i izveli pred Veliko veće. Tu su doveli lažne svedoke koji su govorili: „Ovaj čovek ne prestaje da govori protiv hrama i Zakona. Čuli smo, naime, da je rekao da će Isus Nazarećanin razoriti ovaj hram i izmeniti običaje koje nam je Mojsije predao.“
Svi koji su sedeli u Velikom veću su uprli pogled u Stefana i primetili da mu je lice kao lice anđela.