Tih dana, kada je broj učenika rastao, Jevreji koji su govorili grčki počeli su da se žale na domaće Jevreje, jer su njihove udovice bile zanemarivane prilikom svakodnevne podele hrane. Zato su Dvanaestorica sazvala sabor učenika i rekla: „Ne bi bilo u redu da mi zanemarimo službu propovedanja reči Božije, da bismo se bavili raspodelom hrane. Zato, braćo, odaberite među sobom sedmoricu osvedočenih ljudi, punih Duha i mudrosti. Njih ćemo postaviti da vrše ovu službu, a mi ćemo se posvetiti molitvi i službi propovedanja.“
Ovaj predlog se svideo svima okupljenima, pa su izabrali Stefana, čoveka punog vere i Duha Svetoga, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu iz Antiohije, koji se bio obratio na judejsku veru. Ove su doveli pred apostole koji su se pomolili i položili na njih ruke.
Božija reč se širila, a broj učenika u Jerusalimu se veoma umnožio. Među njima je bio i znatan broj judejskih sveštenika koji su prihvatili veru.
A Stefan je, ispunjen Božijom milošću i silom, činio velika čuda i znake među narodom. Međutim, došli su neki iz takozvane Sinagoge libertinaca – Jevreji iz Kirine, Aleksandrije, te neki iz Kilikije i Male Azije, i upustili se u raspravu sa Stefanom.
Ipak, nisu mogli da se suprotstave njegovoj mudrosti, jer ga je Duh poticao da govori.
Zbog toga su podgovorili neke ljude da izjave: „Čuli smo da je Stefan pogrdno govorio protiv Mojsija i Boga.“
Pobunili su i narod, starešine i znalce Svetog pisma, pa su mu prišli, uhvatili ga i izveli pred Veliko veće. Tu su doveli lažne svedoke koji su govorili: „Ovaj čovek ne prestaje da govori protiv hrama i Zakona. Čuli smo, naime, da je rekao da će Isus Nazarećanin razoriti ovaj hram i izmeniti običaje koje nam je Mojsije predao.“
Svi koji su sedeli u Velikom veću su uprli pogled u Stefana i primetili da mu je lice kao lice anđela.