Čim su Petar i Jovan bili oslobođeni, otišli su k svojima i izvestili ih o onome što su im vodeći sveštenici i starešine rekli. Kada su čuli ovo, jednodušno su se pomolili Bogu rečima: „O, Gospodaru, Stvoritelju neba i zemlje, mora i svega što je u njima. Ti si Duhom Svetim, preko našeg praoca, Davida, tvoga sluge rekao:
’Zašto li se bune narodi,
šta to ljudi uzalud smišljaju?
Carevi se sveta prikupljaju,
knezovi se s njima savetuju,
da navale složno na Gospoda
i na njegovog Pomazanika.’
Da, zaista su se udružili u ovom gradu Irod, Pontije Pilat, neznabošci i izrailjski narod protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao. Oni su učinili ono što si ti po svojoj volji i sili unapred odredio. A sada, Gospode, pogledaj na njihove pretnje i dozvoli svojim slugama da s punom slobodom navešćuju tvoju reč. Ispruži svoju ruku da se događaju isceljenja, znaci i čuda – imenom tvoga svetog sluge Isusa.“
Kada su se pomolili, potresla se kuća u kojoj su bili okupljeni, te su se svi ispunili Duhom Svetim. Zatim su odvažno naveštavali Božiju reč.
A svi koji su poverovali bili su jednodušni i istomisleni. Niko sopstvenu imovinu nije nazivao svojom, nego im je sve bilo zajedničko.
Apostoli su sa velikom silom svedočili o Isusovom vaskrsenju, a Bog je izlivao svoju veliku milost na njih. Među njima niko nije oskudevao, jer su svi oni koji su posedovali zemlju ili kuće to prodavali, a novac donosili apostolima. Od toga se delilo svakome prema njegovim potrebama.
Tako je i neki Levit po imenu Josif, rodom s Kipra, koga su apostoli prozvali Varnava (što znači „sin utehe“), prodao njivu koju je posedovao, a novac predao apostolima.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
