Dela apostolska 4:18-30

Tada su dozvali apostole i naredili im da nipošto ne govore niti uče u Isusovo ime. Ali, Petar i Jovan im odgovoriše: „Prosudite sami da li je pravo pred Bogom da se više pokoravamo vama ili Bogu, jer ne možemo prestati da govorimo o onome što smo čuli i videli.“ Članovi Veća su im još jednom zapretili, pa su ih pustili na slobodu. Nisu mogli da se odluče kako da ih kazne, jer je sav narod slavio Boga za ono što se dogodilo. Naime, čovek koji je bio čudesno isceljen imao je više od četrdeset godina. Čim su Petar i Jovan bili oslobođeni, otišli su k svojima i izvestili ih o onome što su im vodeći sveštenici i starešine rekli. Kada su čuli ovo, jednodušno su se pomolili Bogu rečima: „O, Gospodaru, Stvoritelju neba i zemlje, mora i svega što je u njima. Ti si Duhom Svetim, preko našeg praoca, Davida, tvoga sluge rekao: ’Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju? Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika.’ Da, zaista su se udružili u ovom gradu Irod, Pontije Pilat, neznabošci i izrailjski narod protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao. Oni su učinili ono što si ti po svojoj volji i sili unapred odredio. A sada, Gospode, pogledaj na njihove pretnje i dozvoli svojim slugama da s punom slobodom navešćuju tvoju reč. Ispruži svoju ruku da se događaju isceljenja, znaci i čuda – imenom tvoga svetog sluge Isusa.“