Dela apostolska 28:1-16

Pošto smo se spasli, saznali smo da se to ostrvo zove Malta. Stanovnici Malte su nam iskazali nesvakidašnju ljubaznost. Založili su vatru i sve nas pozvali k njoj zbog kiše koja je padala i zbog hladnoće. A kada je Pavle sakupio gomilu granja i stavio na vatru, izađe zmija od toplote i uhvati mu se za ruku. Ugledavši zmiju kako mu visi na ruci, domoroci rekoše jedan drugome: „Ovaj čovek je sigurno ubica; umakao je moru, ali mu Pravda ne dozvoljava da živi.“ No, Pavle strese zmiju u vatru i ništa mu se ne dogodi. Ljudi su očekivali da će oteći ili da će iznenada pasti mrtav. No, kad su posle dugog čekanja videli da mu se ništa neobično nije dogodilo, promenili su mišljenje i rekli da je bog. Blizu tog mesta se nalazilo imanje glavara tog ostrva, po imenu Publije. On nas je primio i tri dana nas ljubazno ugostio. Publijev otac je tada ležao svladan groznicom i srdoboljom. Pavle mu je prišao, pomolio se, položio ruke na njega i iscelio ga. Nakon što se ovo dogodilo, i ostali bolesnici sa ostrva su dolazili i bili isceljeni. Stanovnici su nam ukazali mnoge počasti, a kada smo odlazili, snabdeli su nas sa svim što nam je bilo potrebno. Posle tri meseca, ukrcasmo se na neku aleksandrijsku lađu koja je prezimila na ostrvu i koja je na sebi imala zaštitni znak blizanaca Kastora i Poluksa. Doplovili smo u Sirakuzu, gde smo ostali tri dana. Odande smo ploveći uz obalu došli u Regium. Sutradan je počeo da duva južni vetar, tako da smo već sledećeg dana stigli u Puteole. Tamo smo našli neku braću koja su nas pozvala da provedemo sa njima nedelju dana. Tako smo došli u Rim. Kad su braća iz Rima čula da dolazimo, izašli su nam u susret čak do Apijevog foruma i Tri krčme. Videvši ih, Pavle zahvali Bogu i ohrabri se. Kada smo stigli u Rim, Pavlu je bilo dopušteno da stanuje kao samac sa jednim vojnikom koji ga je čuvao.