Dela apostolska 20:10-38

Pavle je sišao, nadneo se nad njim, zagrlio ga i rekao: „Ne uznemiravajte se, još je živ!“ Zatim se vratio gore, razlomio hleb i jeo, pa im je još dugo govorio – sve do zore. Nakon toga je otišao. A mladića su doveli kući živog, te su se veoma utešili. Mi smo se, pak, ranije ukrcali na brod i otplovili za As. Odande je trebalo da povedemo Pavla. On je, naime, tako odredio, nameravajući da sam putuje kopnom. Kada se sastao sa nama u Asu, ukrcali smo ga u lađu i otišli u Mitilinu. Sutradan smo otplovili odande i došli nadomak Hiosa. Prekosutra smo pristali u Samosu, a sledećeg dana smo stigli u Milit. Pavle je odlučio da zaobiđe Efes da se ne bi zadržavao u Maloj Aziji; žurio se da, ako je moguće, na praznik Pedesetnice bude u Jerusalimu. Iz Milita je poslao ljude u Efes i pozvao crkvene starešine. Kada su došli k njemu, Pavle im je rekao: „Vi znate kako sam se sve vreme vladao među vama od prvog dana kada sam stupio u Malu Aziju. Služio sam Gospodu sa svom poniznošću, uz suze i nevolje koje su me zadesile zbog judejskih zaseda. Nisam propustio ništa korisno da vam navestim i da vas poučim, kako javno, tako i po kućama. Uveravao sam i Jevreje i Grke da se moraju okrenuti Bogu u pokajanju i verovati u našeg Gospoda Isusa. A sad, evo, po nalogu Duha, idem u Jerusalim i ne znam šta me čeka tamo. Jedino što mi Duh Sveti potvrđuje u svakom gradu je da me čekaju okovi i nevolje. Do svog života mi nimalo nije stalo, već samo do toga da istrčim trku i dovršim službu koju sam dobio od Gospoda Isusa – da objavim Radosnu vest o Božijoj milosti. Sada znam da me niko od vas među kojima sam bio, dok sam putovao i propovedao o Carstvu Božijem, više neće videti. Zato vam jamčim na današnji dan da nisam kriv ni za čiju propast, jer nisam propustio da vam objavim sav naum Božiji. Pazite na sebe i na stado nad kojim vas je Duh Sveti postavio kao nadglednike, da napasate crkvu Božiju, koju je on stekao svojom krvlju. Znam, naime, da će posle mog odlaska doći među vas krvoločni vuci koji neće štedeti stada. Čak će se i među vama samima pojaviti oni koji će izvrtati učenje kako bi odvukli učenike za sobom. Zato budite na oprezu! Sećajte se da tri godine, dan i noć, nisam prestajao da sa suzama opominjem svakoga od vas. A sada vas poveravam Bogu i njegovoj milostivoj reči koja vas može izgraditi i dati vam nasledstvo među svima koji su posvećeni. Ničije srebro, zlato ili odeću nisam poželeo. I sami znate da sam se sopstvenim rukama postarao za svoje lične potrebe, kao i za potrebe svojih saradnika. U svemu sam vam dao primer: da se tako treba truditi i starati se za nemoćne, sećajući se reči Gospoda Isusa: ’Blaženije je davati, nego primati.’“ Kad je izrekao ovo, kleknuo je, pa se pomolio sa svima njima. Tada su svi glasno zaplakali, pali u zagrljaj Pavlu i izljubili ga. Najviše ih je ožalostilo kad je rekao da ga više neće videti. Zatim su ga ispratili na lađu.