Dela apostolska 2:14-37

Tada Petar sa ostalih jedanaest apostola stade pred njih i glasno im se obrati: „Slušajte me svi vi – Jevreji i svi koji živite u Jerusalimu, znajte ovo i saslušajte moje reči. Nisu ovi ljudi pijani – kao što vi mislite, jer je tek devet sati ujutro. Radi se o onome što je rekao prorok Joil: ’U poslednje vreme – kaže Bog – izliću na sve ljude svoga Duha, pa će vaši sinovi i ćerke prorokovati, mladi ljudi imati viđenja, a starci sanjati snove. Takođe ću u one dane izliti svoga Duha na moje sluge i sluškinje, te će prorokovati. Učiniću da se pokažu čudne pojave gore na nebu i znaci dole na zemlji – krv, vatra i oblaci dima. Sunce će potamneti, a mesec pocrveneti kao krv pre nego što dođe veliki i slavni dan Gospodnji. Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen.’ Zato, narode izrailjski, poslušaj ove reči: Isus Nazarećanin je bio čovek čije je poslanstvo Bog potvrdio pred vama moćnim delima, čudima i znacima koje je učinio preko njega, dok je bio među vama. Vi to i sami znate. Ipak, Bog je u skladu sa svojom unapred određenom namerom i predznanjem, dopustio da bude predan vama, a vi ste ga, posredstvom bezakonika, prikovali na krst i ubili. Ali Bog ga je vaskrsao iz mrtvih oslobodivši ga od vlasti smrti, jer smrt nije mogla da ovlada njime. David je za Isusa rekao sledeće: ’Gospod mi je uvek pred očima. Pošto mi je on sa desne strane, ništa mene uzdrmati neće. Zato mi je srce ushićeno, a moj jezik tome se raduje; celo moje telo počiva u nadi, što mi dušu nećeš prepustiti Svetu mrtvih, niti dati da tvoj Svetac truli. Puteve života ti si mi otkrio, pun radosti pred tobom ću biti.’ Draga braćo, s punim pouzdanjem tvrdim da je rodonačelnik David umro i bio sahranjen, a njegov grob je tu, među nama, do dana današnjega. No, kako je David bio prorok, znao je da se obećanje koje mu je Bog uz zakletvu dao odnosi na jednog od njegovih potomaka koji će naslediti njegov presto. On je to unapred video, te je navestio Hristovo vaskrsenje: ’Nije bio prepušten Svetu mrtvih, niti mu je telo istrunulo.’ I baš tog Isusa je Bog podigao iz mrtvih, čemu smo svi mi svedoci. I pošto je podignut s desne strane Boga, on je od Oca primio obećanog Svetog Duha i izlio ovo što vidite i čujete. David se, naime, nije uzneo na nebo, a ipak je rekao: ’Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s moje desne strane, dok dušmane ne položim tvoje, za tvoje noge postolje da budu.“’ Stoga, neka sav dom Izrailjev pouzdano zna da je onog Isusa, koga ste vi razapeli, Bog učinio Gospodom i Hristom.“ Ove Petrove reči su duboko ožalostile srca okupljenih, te su upitali apostole: „Braćo, šta treba da radimo?“