Dela apostolska 19:1-41

Dok je Apolos bio u Korintu, Pavle je prošao kroz gornja područja i došao u Efes. Tamo je našao neke učenike i upitao ih: „Da li ste primili Svetog Duha kada ste poverovali?“ Oni su mu odgovorili: „Nismo ni čuli da Sveti Duh postoji.“ „Onda, kakvim ste krštenjem kršteni?“ – upitao ih je Pavle. „Jovanovim krštenjem“ – odgovoriše mu. Na to im Pavle reče: „Jovan je krstio krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruje u onoga koji će posle njega doći, to jest u Isusa.“ Kada su to čuli, krstili su se u ime Gospoda Isusa. A kada je Pavle položio svoje ruke na njih, Sveti Duh je sišao na njih, te su počeli da govore drugim jezicima i da prorokuju. Bilo ih je ukupno dvanaest ljudi. Pavle je tokom tri naredna meseca odlazio u sinagogu i odvažno propovedao. Raspravljao je sa njima i ubeđivao ih o Carstvu Božijem. Ali, kako su neki, koji su bili okoreli i neposlušni, pred svima ružili ovaj Put, Pavle je odstupio od njih. Onda je odvojio učenike, pa je svakodnevno vodio rasprave u školi nekog Tirana. Ovo je potrajalo dve godine, tako da su svi žitelji Male Azije, i Jevreji i Grci, čuli reč Gospodnju. Gospod je činio izvanredna čuda preko Pavla, tako da su čak i maramice i delove njegove odeće stavljali na bolesnike, te bi ih bolest napuštala, a zli duhovi izlazili iz njih. A i neki Jevreji, koji su tumarali naokolo i isterivali zle duhove, pokušali su da prizovu ime Gospoda Isusa nad onima koji su bili opsednuti zlim dusima. Govorili su: „U ime Isusa koga Pavle navešćuje, zapovedam vam da izađete!“ To su činili sedam sinova nekog Skeve, jevrejskog vodećeg sveštenika. Zli duh im je odgovorio: „Znam Isusa, a i Pavla poznajem, ali ko ste vi?“ Čovek koji je bio opsednut zlim duhom skoči na njih i nadvlada ih, pa su goli i izranjavani pobegli iz te kuće. Sve stanovnike Efesa, i Jevreje i Grke, obuzeo je strah kada su saznali za ovo, te se veličalo ime Gospoda Isusa. Mnogi koji su uzverovali dolazili su da ispovede i obznane svoja zla dela. Veliki broj onih koji su se bavili vračarstvom, donosili su svoje vračarske knjige i spaljivali ih pred svima. Kada su proračunali njihovu vrednost, utvrdili su da vrede pedeset hiljada srebrnjaka. Tako je, snagom Gospodnjom, reč njegova jačala i širila se. Nakon ovih događanja, Pavle je odlučio da prođe Makedonijom i Ahajom i da ode u Jerusalim. „Posle toga – rekao je Pavle – moram da vidim i Rim.“ Onda je poslao u Makedoniju svoja dva pomoćnika, Timoteja i Erasta, a on je još neko vreme proveo u Maloj Aziji. Nekako u to vreme, u Efesu je izbila velika pobuna protiv Puta Gospodnjeg. Naime, neki kovač po imenu Dimitrije, izrađivao je srebrne hramiće boginje Artemide i time obezbeđivao veliku zaradu zanatlijama. Sazva on njih, kao i sve one koji su se bavili istim zanatom, pa im reče: „Ljudi, vi znate da naše blagostanje dolazi od ovog posla, a vidite i čujete kako je onaj Pavle ubedio i zaveo mnogi narod, ne samo u Efesu nego i u celoj Maloj Aziji, govoreći da bogovi napravljeni ljudskom rukom nisu bogovi. Ali, nije samo ugled našeg zanata doveden u pitanje, već i to da se hram velike boginje Artemide neće smatrati ni za šta. Time bi se nanela šteta veličanstvu boginje, koju poštuje cela Mala Azija i sav svet.“ Kada su to čuli, obuzeo ih je gnev, pa su počeli da uzvikuju: „Velika je Artemida efeška!“ Sav grad se uskomešao. Narod složno nagrnu u pozorište vukući Pavlove saputnike, Makedonce Gaja i Aristarha. Pavle je hteo da izađe pred narod, ali mu to učenici nisu dozvolili. Takođe su mu i neki od provincijskih uglednika, koji su mu bili prijatelji, poručili da se ne pojavljuje u pozorištu. Jedni su uzvikivali jedno, a drugi drugo, jer je okupljeni narod bio zbunjen, tako da većina nije znala zbog čega su se okupili. Neki iz naroda su podsticali Aleksandra da istupi, jer su ga Jevreji gurali napred. On mahnu rukom želeći da se odbrani pred narodom. Međutim, kada su ljudi doznali da je on Jevrejin, počeli su svi u jedan glas da uzvikuju: „Velika je Artemida efeška!“ To je trajalo čitava dva sata. Tada je gradski službenik umirio narod rečima: „Građani Efesa! Nije li svakom čoveku poznato da je grad Efes čuvar hrama velike Artemide i njenog kipa koji je pao sa neba? Pošto su te stvari neosporne, trebalo bi da se umirite i da ništa ne činite brzopleto. Ljudi koje ste doveli nisu pokrali hram, niti su vređali našu boginju. Zato, ako Dimitrije i majstori s njim imaju kakvu tužbu protiv nekoga, sudovi su otvoreni, a i namesnici su tu, pa neka se tuže. Ako neko traži nešto više, to će se rešiti u zakonitoj skupštini. Preti nam, naime, opasnost da budemo optuženi za ovo što je bilo danas, jer nema nikakvog razloga kojim bismo mogli da opravdamo ovo komešanje.“ Posle ovih reči je raspustio skup.