Dela apostolska 18:1-28

Nakon toga je Pavle napustio Atinu i otišao u Korint. Tamo je sreo jednog Jevrejina, rodom iz Ponta, po imenu Akila. Ovaj je nedavno bio došao iz Italije sa svojom ženom Priskilom, jer je Klaudije naredio da svi Jevreji napuste Rim. Pavle je došao k njima, a pošto su se bavili istim zanatom – izrađivali su šatore – ostao je kod njih i radio s njima. Svake subote je raspravljao u sinagogi, uveravajući Jevreje i Grke. Kada su Sila i Timotej došli iz Makedonije, Pavle se u potpunosti posvetio propovedanju, svedočeći Jevrejima da Isus jeste Hristos. Međutim, kada su Jevreji počeli da mu se suprotstavljaju i da mu se obraćaju ružnim rečima, Pavle je otresao prašinu sa svoje odeće i rekao: „Vaša krivica neka se sruči na vaše glave – ja nisam više odgovoran za to. Od sada idem k neznabošcima.“ Otišavši odatle, Pavle se preselio u kuću jednog pobožnog čoveka, Titija Justa, čija kuća je bila odmah do sinagoge. A starešina sinagoge, Krisp, uzverovao je u Gospoda zajedno sa celom svojom porodicom. Takođe su i mnogi Korinćani koji su ga čuli poverovali i krstili se. Jedne noći je Gospod rekao Pavlu u viđenju: „Ne boj se! Nastavi da propovedaš, nemoj da zamukneš! Ja sam s tobom, te se niko neće usuditi da ti naudi, jer imam mnogo svog naroda u ovom gradu.“ Pavle je tako ostao u Korintu godinu i po dana poučavajući ih reči Božijoj. Kada je Galion postao namesnik Ahaje, Jevreji se udruže protiv Pavla i izvedu ga pred sud. Optuživali su ga: „Ovaj čovek navodi ljude da služe Bogu na nezakonit način.“ Kad je Pavle zaustio da odgovori, Galion se obratio Jevrejima: „Da je u pitanju neki prestup ili zlodelo, imao bih razloga, o, Jevreji, da vas saslušam. No, budući da se radi o sporu oko reči i imena i vašeg zakona, raspravite to sami! Ja neću da budem sudija u tim stvarima.“ Tako ih je isterao iz sudnice. Oni onda uhvatiše Sostena, starešinu sinagoge, i počeše da ga tuku usred sudnice. Galion se na to nije obazirao. Pavle je još dugo ostao u Korintu, a zatim se pozdravio sa braćom i otplovio u Siriju zajedno sa Priskilom i Akilom. U Kenhreji je obrijao glavu, jer je imao zavet. Kada su stigli u Efes, Pavle je ostavio Priskilu i Akilu, a sam otišao u sinagogu gde je raspravljao sa Jevrejima. Kada su ga zamolili da ostane duže vreme, nije pristao. Ipak, kada se opraštao od njih, rekao im je: „Vratiću se, ako bude volja Božija.“ Zatim je otplovio iz Efesa. Kada su doplovili u Kesariju, Pavle je otišao gore do Jerusalima i pozdravio se sa crkvom, a zatim se spustio do Antiohije. Tu je proveo izvesno vreme, pa je otišao. Onda je išao od mesta do mesta kroz krajeve Galatije i Frigije i utvrđivao sve učenike. Tada je u Efes stigao neki Jevrejin po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije. Bio je rečit i dobar poznavalac Pisama. Bio je upućen u Put Gospodnji, pa je sa velikim žarom ispravno propovedao i poučavao o Isusu, iako je znao samo za Jovanovo krštenje. Hrabro je počeo da govori u sinagogi. Kada su ga Priskila i Akila čuli, poveli su ga sa sobom i još tačnije mu izložili Put Božiji. Pošto je naumio da ide u Ahaju, braća su mu napisala preporuku za tamošnje učenike da mu ukažu gostoprimstvo. Kada je stigao tamo, bio je od velike pomoći onima koji su uzverovali po milosti, jer je nadmoćno i javno pobijao Jevreje, dokazujući Pismima da Isus jeste Hristos.