Dela apostolska 17:1-34

Prošavši kroz Amfipolj i Apoloniju, došli su u Solun, gde je bila judejska sinagoga. Pavle je po svom običaju ušao u sinagogu i tokom tri subote raspravljao s njima na osnovu Pisama. Objašnjavao je i dokazivao: „Trebalo je da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih. Isus koga vam ja propovedam je zaista Hristos.“ Neki od Jevreja su bili uvereni u to, pa su se pridružili Pavlu i Sili, kao i veliki broj bogobojaznih Grka i mnogo uglednih žena. Ali drugi Jevreji, puni zavisti, pokupe neke ulične probisvete, okupe gomilu i naprave gužvu u gradu. Došli su pred Jasonovu kuću tražeći da se Pavle i Sila izvedu pred narod. Kako ih nisu našli tamo, zgrabili su Jasona i još neke od braće i odvukli ih pred gradske starešine vičući: „Ovi ljudi, koji su po celom svetu izazivali nerede, sada su došli i kod nas! Jason ih je primio u svoju kuću. Oni rade sve što je protiv carskih odredaba govoreći da postoji neki drugi car koji se zove Isus.“ Tako su uzbunili građane i gradske starešine koji su to čuli. Ali, kada su dobili jemstvo od Jasona, oslobodili su ih. Braća su iste noći brže-bolje poslala Pavla i Silu u Veriju. Kada su stigli tamo, otišli su u judejsku sinagogu. Ovdašnji Jevreji su bili plemenitiji od onih u Solunu, pa su prihvatili poruku sa svom predanošću, svakodnevno istražujući Pisma da vide da li je to zaista tako. Mnogo Jevreja je poverovalo, i ne mali broj uglednih Grkinja i Grka. Kada su Jevreji iz Soluna saznali da je Pavle u Veriji objavio Božiju reč, došli su tamo, te uznemirili i uzbunili narod. Tada su braća poslala Pavla da ide u primorje, dok su Sila i Timotej ostali tamo. Pavlovi pratioci su odveli Pavla u Atinu, a zatim su se vratili primivši od njega nalog za Silu i Timoteja da mu se što pre pridruže. Dok ih je Pavle čekao u Atini, bio je silno uznemiren posmatrajući grad koji je bio pun idola. Stoga je otišao u sinagogu i raspravljao sa Jevrejima i pobožnim neznabošcima, i svaki dan propovedao na glavnom trgu svima koji bi se tamo zadesili. Takođe su i neki epikurejski i stoički filozofi raspravljali sa Pavlom. Neki od njih su rekli: „Šta ovaj brbljivac hoće da kaže?“ „Čini se da navešćuje strane bogove“ – govorili su drugi. Jer je Pavle propovedao Radosnu vest o Isusu i vaskrsenju. Poveli su ga sa sobom i doveli na Areopag, govoreći: „Možemo li da znamo kakvo to novo učenje naučavaš? Naime, puniš nam uši nekim neobičnim tvrdnjama, pa bismo želeli da znamo šta je to.“ (A svi Atinjani i stranci koji tu borave, ne provode vreme ni na šta drugo osim da saopšte i čuju neku novu vest.) Tada je Pavle stao nasred Areopaga i rekao: „Atinjani, primećujem da ste, po svemu sudeći, veoma pobožni. Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje, otkrio sam jedan žrtvenik na kome je bilo napisano: ’NEPOZNATOM BOGU’. Onoga kojega i ne znajući poštujete, toga vam ja navešćujem. Taj Bog je stvorio svet i sve što je na njemu. On koji je Gospodar neba i zemlje, ne prebiva u hramovima koji su napravljeni ljudskom rukom, niti ima potrebu da ga poslužuju ljudske ruke, jer on je taj koji svima daje život i dah – i sve drugo. Bog je od jednog čoveka stvorio sve narode da nasele celu zemlju, i utvrdio određena vremena i granice njihovog nastanjivanja, da traže Boga ne bi li ga kako napipali i našli, iako nije daleko ni od koga od nas. U njemu živimo, krećemo se i bitišemo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ’I mi smo njegovo potomstvo.’ Budući da smo Božije potomstvo, ne smemo da mislimo da je Bog sličan liku od zlata, srebra ili kamena – delu ljudske umetnosti i mašte. Bog je prešao preko vremena neznanja, ali sada nalaže ljudima da se svi i svuda pokaju, jer je odredio dan kada će pravedno suditi svetu preko čoveka kojega je on odredio. To je potvrdio pred svim ljudima kada ga je vaskrsao iz mrtvih.“ Kad su čuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, dok su drugi govorili: „Čućemo te drugi put o tome.“ Pavle se zatim udaljio od njih. Ipak, nekoliko ljudi je pristalo uz njega i poverovalo. Među njima su bili Dionisije Areopagit, žena po imenu Damara i drugi sa njima.