Dela apostolska 13:1-33

Među prorocima i učiteljima antiohijske crkve bili su: Varnava, Simeun koga su zvali „Niger“, Lukije iz Kirine, Manain koji je odgojen sa carom Irodom tetrarhom i Savle. Dok su jednom služili Gospodu i postili, Sveti Duh im je rekao: „Izdvojte mi Savla i Varnavu za delo na koje sam ih pozvao.“ Tada, nakon što su postili i molili se, položili su ruke na njih, pa su ih otpremili. Pavle i Varnava su, poslani od Duha Svetoga, otišli u Seleukiju, i odatle otplovili za Kipar. Stigavši u Salaminu, objavljivali su Božiju reč po judejskim sinagogama. Sa sobom su vodili i Jovana kao pomoćnika. Putujući po celom ostrvu, stigli su do Pafa. Tamo su sreli nekog vračara, lažnog proroka, Jevrejina koji se zvao Varisus. On je bio u pratnji prokonzula Sergija Pavla, razboritog čoveka. Ovaj je tražio da čuje Božiju reč, pa je pozvao Varnavu i Savla. Međutim, njima se suprotstavio Elima, vračar (što je prevod njegovog imena), nastojeći da odvrati prokonzula od vere. Tada je Savle, zvani i „Pavle“, nadahnut Duhom Svetim, upro pogled u njega i rekao mu: „Sine đavolji i neprijatelju svega što je pravedno! Pun si svake vrste lukavstva i prevare! Zar nećeš prestati da izvrćeš prave puteve Gospodnje?! Sad se, evo, Gospodnja ruka podiže protiv tebe: oslepećeš i neko vreme nećeš videti svetlost sunca.“ Istog trena gusta tama pade na njega, te je tumarao okolo i tražio nekog da ga vodi za ruku. Kada je prokonzul video šta se dogodilo, poverovao je, zadivljen učenjem o Gospodu. Nakon toga su Pavle i njegovi saputnici otplovili iz Pafa i došli u Pergu u Pamfiliji. Tu ih je Jovan Marko napustio i vratio se u Jerusalim. Iz Perge su produžili i došli u Antiohiju Pisidijsku. U subotu su ušli u sinagogu i seli. Posle čitanja iz Zakona i Proroka, starešine sinagoge im poručiše: „Braćo, ako imate kakvu reč utehe za narod, recite.“ Pavle je ustao, dao rukom znak i počeo da govori: „Izrailjci i ostali koji se bojite Boga, čujte: Bog ovog naroda izrailjskog izabrao je naše očeve i podigao ovaj narod u tuđini, u zemlji egipatskoj. Odande ih je svojom velikom silom izveo i oko četrdeset godina ih strpljivo podnosio u pustinji. Kad je uništio sedam naroda u zemlji hananskoj, dao im je u nasledstvo njihovu zemlju. To je trajalo nekih četiri stotine pedeset godina. Nakon toga, Bog im je dao sudije sve do proroka Samuila. Onda su zatražili cara i Bog im je dao Saula, Kisovog sina, iz Venijaminovog plemena, koji je vladao četrdeset godina. A kada ga je uklonio, postavio im je Davida za cara, za koga je sam posvedočio: ’Našao sam Davida, Jesejevog sina, čoveka po mome srcu, koji će učiniti sve što je po mojoj volji.’ Iz njegovog potomstva je Bog, po svom obećanju, podigao Izrailju Spasitelja Isusa. Pre njegovog dolaska, Jovan je svem izrailjskom narodu propovedao krštenje za pokajanje od greha. Kad je Jovan završavao svoju službu, rekao je: ’Za koga me vi smatrate? Ja nisam on. Ali, evo, posle mene dolazi onaj kome ja nisam dostojan ni sandale na nogama da odvežem.’ Braćo, sinovi Avrahamovog roda i svi vi bogobojazni, nama je upućena poruka o ovom spasenju. Stanovnici Jerusalima i njihove starešine nisu prepoznali Isusa, već su ga osudili. Tako su ispunili reči proroka koje se svake subote čitaju. Iako nisu našli nikakvu krivicu koja zaslužuje smrt, tražili su od Pilata da ga pogubi. A kad su izvršili sve što je o njemu u Pismu napisano, skinuli su ga sa drveta i položili u grob. Međutim, Bog ga je vaskrsao iz mrtvih, te se mnogo dana javljao onima koji su sa njim došli iz Galileje u Jerusalim. Oni su sada njegovi svedoci pred narodom. I mi vam objavljujemo Radosnu vest: obećanje koje je Bog dao našim precima, on je ispunio na nama, njihovim potomcima, kad je vaskrsao Isusa, baš kao što je zapisano u drugom psalmu: ’Ti si Sin moj, danas si se meni rodio.’