Dela apostolska 10:1-29

U Kesariji je živeo neki čovek po imenu Kornelije koji je bio kapetan takozvane Italijanske čete. Bio je pobožan i bogobojazan čovek, a tako i celi njegov dom. Davao je mnogo milostinje narodu i stalno se molio Bogu. On je u viđenju, oko tri sata popodne, jasno video Božijeg anđela koji je došao k njemu i oslovio ga: „Kornelije!“ Kornelije se zagledao u njega i sav uplašen upitao: „Šta je, Gospode?“ Anđeo mu odgovori: „Tvoje su molitve i milostinje uzašle k Bogu kao žrtva spomenica. A sad, pošalji nekoga u Jopu da dovede Simona koji se zove Petar. On je odseo kod nekog Simona kožara, čija kuća se nalazi pokraj mora.“ Kad je anđeo koji mu je govorio otišao, Kornelije je pozvao dvojicu svojih slugu i jednog pobožnog vojnika iz njegove pratnje. Nakon što im je sve ispričao, poslao ih je u Jopu. Sutradan, oko podne, dok su se putujući približavali gradu, Petar se popeo na krov da se pomoli. Uto je ogladneo, pa je hteo da pojede nešto. Dok su mu pripremali jelo, pao je u zanos. Ugledao je otvoreno nebo i nešto kao veliko platno zavezano na četiri kraja kako se spušta na zemlju. U njemu su bile sve vrste četvoronožnih životinja, gmizavaca i ptica. Tada mu reče neki glas: „Ustani, Petre, zakolji i jedi!“ „Nipošto, Gospode – odgovori Petar – jer nikada nisam okusio ništa opoganjeno ili obredno nečisto.“ Glas mu se po drugi put obratio: „Ne nazivaj nečistim ono što je Bog proglasio čistim!“ Ovo se ponovilo tri puta, a onda se platno vratilo na nebo. Dok je Petar bio u nedoumici pitajući se šta bi moglo da znači viđenje koje je imao, stigli su ljudi koje je poslao Kornelije. Pošto su se raspitali za Simonovu kuću, stali su pred vrata, pa su pozvali i upitali da li je tu odseo Simon zvani „Petar“. Dok je Petar još uvek razmišljao o viđenju, reče mu Duh: „Evo, traže te tri čoveka. Ustani, siđi dole i pođi s njima bez oklevanja, jer sam ih ja poslao.“ Petar je sišao k ljudima i rekao im: „Ja sam onaj koga tražite. Zbog čega ste došli?“ Oni su mu odgovorili: „Poslao nas je kapetan Kornelije, pravedan i bogobojazan čovek, koga sav judejski narod poštuje. Njemu je sveti anđeo naložio da te pozove u njegov dom, da čuje šta imaš da kažeš.“ Petar ih je, zatim, pozvao unutra i ugostio. Sutradan se Petar spremi i krene sa glasnicima. Sa njim je pošlo i nekoliko braće iz Jope. Sledećeg dana je stigao u Kesariju. Tu ih je čekao Kornelije koji je pozvao svoju rodbinu i najbliže prijatelje. Kad je Petar ušao u kuću, Kornelije mu izađe u susret, pade pred njegove noge i pokloni mu se. No, Petar ga podiže govoreći: „Ustani, ja sam samo čovek.“ Razgovarajući s njim, Petar je ušao u kuću gde je zatekao mnogo okupljenih. Onda im se Petar obratio: „Vi znate da Jevrejinu nije dopušteno da se druži sa strancem ili da dolazi kod njega. Ipak, Bog mi je pokazao da nijednog čoveka ne nazivam poganim ili nečistim. Zato sam došao bez pogovora kad ste me pozvali. Pitam se, stoga, zašto ste me pozvali?“