2. Timoteju 1:3-7

Zahvalan sam Bogu, kojemu, kao i moji preci, služim čistom savešću, dok te se neprestano, spominjem u svojim molitvama dan i noć. Kada se setim tvojih suza, poželim da te vidim, pa da se ispunim radošću. Sećam se tvoje iskrene vere, one vere koja je prvo zaživela u tvojoj baki Loidi, a onda i u tvojoj majci Evnikiji, a uveren sam da je i u tebi. Zbog toga te podsećam da rasplamsaš dar koji ti je Bog dao nakon što sam položio ruke na tebe. Jer Bog nam nije dao Duha koji nas čini plašljivim, nego Duha koji nas ispunjava silom, ljubavlju i razboritošću.