Tada je car David ušao, seo pred Gospoda i rekao:
„Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je moj dom da si me doveo dovde? I kao da je ovo bilo malo u tvojim očima, Gospode Bože, nego si još govorio o domu svoga sluge za daleka vremena. Zar je čovek vredan da ga ovako učiš, Gospode Bože?
Šta još da ti David kaže? Ti poznaješ svoga slugu, Gospode Bože. Radi tvoje reči i po svom srcu učinio si svu ovu veliku stvar da bi je obznanio svome sluzi.
Zato si veličanstven, Gospode Bože, jer nema nikog kao što si ti, i nema Boga osim tebe po svemu što smo čuli svojim ušima. I ko je narod kao tvoj narod, kao Izrailj, jedini narod na zemlji čiji je Bog otišao da otkupi svoj narod i da proslavi svoje ime čineći velika i strašna dela za njih i za svoju zemlju, otkupivši ih za sebe iz Egipta, od naroda i njihovih bogova? Ti si podigao sebi tvoj narod Izrailj da ti bude narod doveka, i da im ti, Gospode, budeš Bog.
A sad, Gospode Bože, održi doveka obećanje koje si dao za svoga slugu i za njegov dom, i učini kako si rekao. Neka se zauvek veliča tvoje ime, da bi ljudi rekli: ’Gospod nad vojskama je Bog nad Izrailjem.’ A dom tvoga sluge Davida neka bude utvrđen pred tobom.
Jer ti si, Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, otkrio ovo svome sluzi, rekavši: ’Ja ću ti podići dom.’ Zato se tvoj sluga usudio da ti se pomoli ovom molitvom. A sad, Gospode Bože, ti si Bog i tvoje su reči istina; ti si dao svome sluzi dobro obećanje. Neka ti, stoga, bude po volji da blagosloviš dom svoga sluge da ostane doveka pred tobom, jer ti si to rekao, Gospode Bože. Neka dom tvoga sluge bude blagosloven tvojim blagoslovom doveka.“
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
