2. Knjiga o carevima 5:1-17

Naman, zapovednik vojske aramejskog cara, bio je čovek od velikog značaja za svoga gospodara; cenio ga je, jer je preko njega Gospod davao pobede Aramejcima. Ali iako je bio veliki ratnik, bio je gubavac. Jednom kad su Aramejci izvršili upad, doveli su iz izrailjske zemlje mladu devojku; ona je posluživala Namanovu ženu. Ona reče svojoj gospodarici: „O, samo kad bi moj gospodar otišao proroku u Samariji! On bi ga iscelio od gube.“ Naman ode i javi to svome gospodaru, govoreći: „Tako i tako je rekla devojka iz izrailjske zemlje.“ Aramejski car reče: „Idi onda, a ja ću poslati pismo izrailjskom caru.“ On ode i ponese sa sobom deset talanata srebra, šest hiljada šekela zlata, i deset pari odeće. Sa sobom je doneo pismo izrailjskom caru u kome je pisalo: „Sa ovim pismom ti šaljem i svoga slugu Namana da ga isceliš od gube.“ Kad je izrailjski car pročitao pismo, razderao je svoju odeću i rekao: „Zar sam ja Bog, da mogu da usmrćujem i oživljavam, te mi ovaj šalje pismo da iscelim čoveka od gube? Pogledajte kako traži povod da me izazove!“ Kad je Jelisej, čovek Božiji, čuo da je izrailjski car razderao svoju odeću, poslao je poruku caru: „Zašto si razderao svoju odeću? Neka dođe k meni, da zna da ima prorok u Izrailju.“ Naman dođe sa svojim konjima i kočijama, i stane kod vrata Jelisejeve kuće. A Jelisej mu posla glasnika: „Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i obnoviće se tvoje telo, pa ćeš biti čist.“ Ali Naman se naljuti, ode i reče: „Ja sam mislio da će on izaći k meni, stati i prizvati ime Gospoda, Boga svoga, i da će mahnuti rukom nad obolelim mestom i isceliti me od gube! Nisu li Avana i Farfar, damaštanske reke, bolje od svih izrailjskih voda? Nisam li mogao da se okupam u njima i budem čist?!“ On se okrenu i ode besan. No, njegove sluge mu pristupiše i rekoše: „Oče moj, da ti je prorok rekao da uradiš nešto veliko, zar ne bi to uradio? Nećeš li pre uraditi to što ti je rekao: ’Okupaj se i bićeš čist?!’“ On siđe i zagnjuri sedam puta u Jordan po reči čoveka Božijeg, i telo mu se obnovi, te postade čisto kao telo mladog momka. Tada se vratio k čoveku Božijem sa svom svojom pratnjom; ušao je i stao pred njega, rekavši: „Evo, sada znam da nema drugog Boga na svoj zemlji, osim u Izrailju. Stoga primi dar od svoga sluge.“ Jelisej reče: „Živoga mi Gospoda kome služim, neću uzeti ništa!“ Naman je navaljivao na njega da uzme, ali on je odbio. Naman reče: „Ako nećeš, neka se tvome sluzi da toliko zemlje koliko dve mazge mogu da ponesu, jer tvoj sluga neće više prinositi svespalnice i žrtve drugim bogovima, osim Gospodu.