2. Knjiga o carevima 4:8-17

Jednog dana je Jelisej prolazio kroz Sunem. Tamo je živela jedna bogata žena, koja ga je molila da jede kod nje. I tako, kad god je prolazio, svraćao bi tamo na obed. Ona reče svom mužu: „Evo, znam da je čovek koji stalno prolazi ovuda sveti Božiji čovek. Hajde da mu napravimo malu sobu na krovu, i da mu namestimo ležaj, sto, stolicu, i svećnjak, da se smesti tamo kad god svrati kod nas.“ Jednog dana kad je došao, otišao je u gornju sobu i legao tamo. On reče svome sluzi Gijeziju: „Pozovi onu Sunamku.“ Kad ju je pozvao, ona je stala pred njega. Tada mu reče: „Evo, bacila si se u toliku brigu zbog nas. Šta da učinimo za tebe? Hoćeš li da se zauzmemo za tebe kod cara, ili zapovednika vojske?“ Ona odgovori: „Živim među svojim narodom.“ Jelisej upita: „Šta bi moglo da se učini za nju?“ Gijezije reče: „Ona nema sina, a muž joj je star.“ Jelisej reče: „Pozovi je.“ Kad ju je pozvao, stala je na vrata. Tada joj je rekao: „Dogodine u ovo vreme držaćeš sina u naručju.“ Ona reče: „Neka moj gospodar, čovek Božiji, ne zavarava svoju sluškinju.“ Ipak, žena je zatrudnela i rodila sina dogodine u to vreme, kao što joj je Jelisej rekao.