2. Knjiga o carevima 22:1-20

Josiji je bilo osam godina kad se zacario. Vladao je trideset jednu godinu u Jerusalimu. Majka mu se zvala Jedida, ćerka Adajeva, iz Vaskata. On je činio što je pravo u očima Gospodnjim; sledio je u svemu put svoga praoca Davida ne skrećući ni desno ni levo. Osamnaeste godine cara Josije, car je poslao pisara Safana, sina Acalije, sina Mesulamovog, u Dom Gospodnji. Rekao mu je: „Idi gore k Prvosvešteniku Helkiji, da ti pripremi novac koji je došao u Dom Gospodnji, i koji su vratari sakupili od naroda. Neka ga preda nadglednicima posla u Domu Gospodnjem, a oni neka ga daju radnicima koji su u Domu Gospodnjem, da izvrše popravke u Domu: tesarima, graditeljima i zidarima, i da nabave drvo i klesani kamen za popravke u Domu. Ipak, neka im se ne traži račun od novca koji im je predan, jer rade pošteno.“ Prvosveštenik Helkija reče pisaru Safanu: „Našao sam Knjigu Zakona u Domu Gospodnjem.“ Helkija je dao knjigu Safanu, a on ju je pročitao. Kad je pisar Safan otišao k caru, doneo mu je vest: „Tvoje sluge su pokupile novac koji se našao u Domu, i predali ga nadglednicima posla u Domu Gospodnjem.“ Pisar Safan je, zatim, izvestio cara: „Sveštenik Helkija mi je dao jednu knjigu.“ Safan ju je pročitao pred carem. Kad je car čuo reči iz knjige Zakona, razdrao je svoju odeću. Tada je car zapovedio svešteniku Helkiji, Ahikamu, sinu Safanovom, Ahvoru, sinu Mihejinom, pisaru Safanu i Asaji, carevom sluzi: „Idite i pitajte Gospoda za mene, za narod i za celu Judu, u pogledu ove knjige koja je pronađena, jer je veliki gnev Gospodnji koji se raspalio protiv nas, zbog toga što naši preci nisu slušali reči ove knjige, kako bi vršili sve što je napisano za nas.“ Sveštenik Helkija, Ahikam, Ahvor, Safan i Asaja, odu k proročici Oldi, ženi Saluma, sina Tekuja, sina Arasa, čuvara odeće. Ona je živela u Jerusalimu u drugom kraju grada. Pošto su razgovarali s njom, ona im je odgovorila: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Recite čoveku koji vas je poslao k meni: Govori Gospod: evo, dovešću nevolju na ovo mesto i na njegove stanovnike, prema svim rečima knjige koju je pročitao Judin car. Pošto su me ostavili i prinose kad drugim bogovima, gneveći me svim delima svojih ruku, moj će se gnev raspaliti protiv ovog mesta i neće se ugasiti.’ A Judinom caru koji vas je poslao da pitate Gospoda, ovako recite: ’Govori Gospod, Bog Izrailjev, za reči koje si čuo: Pošto ti je srce omekšalo, te si se ponizio pred Gospodom kad si čuo šta sam rekao za ovo mesto i njegove stanovnike, da će postati pustoš i prokletstvo, pa si razdrao svoju odeću i plakao preda mnom, zato sam te uslišio – govori Gospod. Stoga ću te pridružiti tvojim precima, pa ćeš na miru biti položen u svoj grob, tako da nećeš videti ništa od nevolje koju ću dovesti na ovo mesto.’“ Zatim su odneli caru poruku.