Joas se zacario sedme godine Jujeve, i vladao je četrdeset godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Sivija iz Vir-Saveje. On je činio što je pravo u očima Gospodnjim svega svoga veka, dok ga je učio sveštenik Jodaj. Ipak, uzvišice nisu bile uklonjene; narod je još uvek prinosio žrtve i kadio na uzvišicama.
Joas reče sveštenicima: „Sav novac od posvećenih stvari, koji se donosi u Dom Gospodnji, novac skupljen od poreza, i novac od svačije procene, i sav novac što se dobrovoljno donosi u Dom Gospodnji, neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, pa neka popravljaju što je trošno u Domu, gde god se nađe nešto za popravku.“
Međutim, ni do dvadeset treće godine Joasovog carevanja, sveštenici još nisu popravili što je bilo trošno u Domu. Tada car Joas pozva sveštenika Jodaja i ostale sveštenike i reče im: „Zašto ne popravljate što je trošno u Domu? Od sada ne uzimajte sebi novac od svojih poznanika, nego ga dajte za popravku Doma.“ Sveštenici su pristali da ne uzimaju novac od naroda, niti da popravljaju što je trošno u Domu.
Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, proreza rupu na poklopcu, i postavi ga kod žrtvenika s desne strane kod ulaza u Dom Gospodnji. Sveštenici koji su čuvali vrata stavljali su u njega sav novac koji se donosio u Dom Gospodnji. Kad bi primetili da ima mnogo novca u kovčegu, dolazio bi carev pisar sa svešteničkim glavarom, pa bi izbrojao i vezao novac koji se našao u Domu Gospodnjem. Zatim bi davali gotov novac onima koji su nadgledali posao na Domu Gospodnjem, a oni bi ga davali tesarima i radnicima koji su radili na Domu Gospodnjem, i zidarima i klesarima da se kupi drvo i isklesani kamen za popravku Doma Gospodnjeg, i za svaki drugi izdatak oko popravka Doma.
Ipak, od novca koji se donosio u Dom nisu se pravile srebrne čaše za Dom Gospodnji, ni viljuške, ni kotlići, ni trube, niti ikakve posude od zlata i srebra, nego su ga davali nadglednicima posla, da se za njega popravi Dom Gospodnji. I nisu tražili račun od ljudi kojima su predavali novac da plate radnicima, jer su pošteno radili. Novac od žrtava za prestup i od žrtava za greh se nije donosio u Dom Gospodnji; on je pripadao sveštenicima.
A Azailo, car aramejski, izađe i napadne Gat i zauze ga. Zatim se Azailo okrenuo da ode gore i napadne Jerusalim. Tada je Joas uzeo sve posvećene stvari koje su posvetili njegovi preci Josafat, Joram i Ohozija, carevi Judini, i sve što je sam posvetio, i sve zlato što se našlo u riznici Doma Gospodnjeg i carevog doma, i poslao Azailu, caru aramejskom, a on je odustao od Jerusalima.
Ostala Joasova dela i sve što je učinio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih? Njegove sluge su se pobunile i ubile Joasa u domu Vet-Mila gde se ide u Silu. Ubile su ga njegove sluge Jozavad, sin Simeatov i Jehozavad sin Somirov, te je umro. Sahranili su ga s njegovim precima u Davidovom gradu. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Amasija.