2. Korinćanima 5:6-21

Zato smo uvek puni pouzdanja, iako znamo da dok god živimo u kući tela, daleko smo od Gospoda. Živimo, naime, po veri, a ne po gledanju. Ispunjeni, dakle, ovim pouzdanjem, najradije bismo izašli iz tela i nastanili se kod Gospoda. Zato se trudimo da mu ugodimo, bilo da smo već kod kuće ili u tuđini. Jer svi mi moramo da se pojavimo pred Hristovim sudom, da svako primi platu za ono što je za života činio u telu, bilo dobro ili zlo. I pošto znamo za strah Gospodnji, uveravamo ljude. Bog nas potpuno poznaje, a nadam se da nas poznaje i vaša savest. Ne preporučujemo vam opet sami sebe, nego vam dajemo razlog da se ponosite nama, i da imate odgovor za one koji se razmeću pred drugima, a u srcu nisu takvi. Jer ako nismo prisebni, to je radi Boga, a ako smo pri sebi, to je radi vas. Hristova ljubav nas obuzima, jer smo došli do uverenja da je jedan umro za sve, što znači da su svi umrli. Hristos je umro za sve, da živi ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro i vaskrsao za njih. Tako od sada ni o kome ne sudimo po ljudskim merilima. Ako smo i sudili o Hristu po ljudskim merilima, sada to više ne činimo. Dakle, ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; staro je prošlo, a novo je, evo, nastalo. Sve ovo dolazi od Boga koji nas je pomirio sa sobom posredstvom Hrista i poverio nam službu pomirenja. Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom; on nije uračunao ljudima njihove prestupe, a nama je poverio da propovedamo reč pomirenja. Mi smo Hristovi poslanici, tako što Bog opominje preko nas. Zato vas preklinjemo: pomirite se s Bogom! Njega koji nije iskusio greh, Bog je učinio žrtvom za naše grehe, da u njemu postanemo pravedni pred Bogom.