2. Korinćanima 12:1-9

Treba li se hvaliti, iako od toga nema koristi, doći ću na viđenja i otkrivenja Gospodnja. Znam jednog čoveka u Hristu, koji je pre četrnaest godina bio vaznet na treće nebo. Da li je to bilo u telu ili izvan tela, to ne znam. Jedino Bog to zna. Znam da je taj čovek, sam Bog zna da li je to bilo u telu ili izvan tela, bio vaznet u raj i da je čuo tajne stvari, o kojima ljudske usne ne smeju govoriti. Takvim čovekom ću se hvaliti, a ne sobom, osim svojim slabostima. Naime, ako bih i hteo da se hvalim, ne bih bio nerazuman, jer bih govorio istinu. Ipak, ja se klonim toga, da neko ne bi mislio više o meni od onoga što na meni vidi ili od mene čuje. A da se ne bih uzoholio zbog izvanrednih otkrivenja, dat mi je trn u telo, Satanin poslanik, da me udara. Tri puta sam molio Gospoda da ga ukloni od mene, ali mi je Gospod rekao: „Dovoljna ti je moja milost, jer se moja sila ostvaruje u slabosti.“ Zato ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da sila Hristova živi u meni.