Ponavljam: neka niko ne misli da sam nerazuman. Pa ako neko i misli da sam nerazuman, primite me makar kao takvog, pa da se i ja malo pohvalim. A što povodom ovog hvalisanja govorim, ne govorim kako Gospod hoće, nego kao u bezumlju. Pa kad se već mnogi hvale po ljudskim merilima, hvaliću se i ja. Vi, naime, rado podnosite nerazumne – vi koji ste mudri. Jer, vi podnosite ako vas neko porobljava, ako vas neko iskorištava, ako vas neko pljačka, ako neko s visine gleda na vas, ili ako vas neko šamara. Sebi na sramotu kažem: u tome smo se pokazali nejakima!
A ako se neko usuđuje da se čime hvali, govorim kao nerazuman, usuđujem se i ja. Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I ja sam. Jesu li Avrahamovo potomstvo? I ja sam. Jesu li Hristove sluge? Kao nerazuman govorim: ja sam još više. Više sam radio, više sam bio u tamnici, mnogo više su me tukli, i često sam bio blizu smrti. Od Jevreja sam pet puta dobio po trideset devet udaraca, triput sam bio šiban, jedanput kamenovan. Triput sam doživeo brodolom, noć i dan sam proveo na otvorenom moru. Često sam putovao, bio sam u opasnosti od poplava i razbojnika, ugrožen i od svojih sunarodnika i od mnogobožaca. Bio sam izložen opasnosti u gradu, u pustinji, na moru, od lažne braće. Naprezao sam se i mučio, mnogo puta nisam spavao, bio sam gladan i žedan, često sam postio, smrzavao se i bio slabo odeven. A pored svih drugih stvari, muči me briga za sve crkve. Kada je neko slab, i ja se osećam slabim, kad neko podlegne grehu, ja izgaram za njega.
Ako treba da se hvalim, hvaliću se svojim slabostima. A Bog i Otac našega Gospoda Isusa, koji je blagosloven doveka, zna da ne lažem.