2. Knjiga dnevnika 18
18
Miheja prorokuje protiv Ahava
1Josafat je bio veoma bogat i slavan pa je postao Ahavov zet. 2Posle nekoliko godina otišao je Ahavu u Samariju, a ovaj je za njega i njegove ljude zaklao mnogo ovaca i goveda. Onda ga je nagovarao da krene i napadne Ramot galadski. 3I upita izrailjski car Ahav judejskog cara Josafata: „Hoćeš li poći sa mnom na Ramot galadski?“
A on mu odgovori: „Što sam ja, to si ti; moj je narod kao tvoj narod. Krenućemo s tobom u rat.“ 4Josafat reče caru izrailjskom: „Zatraži prvo Gospodnji savet.“
5Car izrailjski okupi četiri stotine proroka i reče im: „Da li da pođemo u rat protiv Ramota galadskog ili da se okanemo toga?“
Oni mu odgovoriše: „Pođi, jer će ga Bog predati u careve ruke!“
6Josafat upita: „Ima li ovde još neki prorok Gospodnji da ga pitamo?“
7Car izrailjski reče Josafatu: „Postoji još jedan čovek preko koga možemo da pitamo Gospoda, ali ja ga mrzim, jer mi ne prorokuje dobro nego uvek samo zlo. To je Miheja, sin Jemlin.“
A Josafat reče: „Neka car ne govori tako.“
8Tada car izrailjski dozva jednog dvoranina i reče: „Brzo dovedi Miheju, sina Jemlinog!“
9Car izrailjski i Josafat, car Judin, obučeni u svoje odore, sedeli su svaki na svome prestolu kod gumna na ulazu samarijske kapije, dok su svi proroci prorokovali pred njima. 10Sedekija, sin Hananin, načini sebi gvozdene rogove i reče: „Govori Gospod: ’Ovim ćeš bosti Aramejce, dok ih ne dokrajčiš!’“
11Svi proroci su ovako prorokovali, govoreći: „Idi na Ramot galadski i imaćeš uspeha, jer će ga Gospod dati u careve ruke!“
Prorok Miheja proriče propast
12Glasnik koji je otišao da pozove Miheju, rekao mu je: „Eno, proroci jednodušno prorokuju što je povoljno za cara. Stoga neka i tvoje reči budu kao njihove; govori caru ono što je povoljno za njega.“
13Miheja odgovori: „Živoga mi Gospoda, govoriću ono što mi moj Bog bude rekao!“
14Kad je došao k caru, car mu reče: „Miheja#18,14 U jevrejskom stoji Miha, što je drugi izgovor istog imena., da li da idemo u Ramot galadski da ratujemo protiv njega, ili da se okanem toga?“
A on mu odgovori: „Idite, imaćete uspeha i daće vam se u vaše ruke.“
15Car mu reče: „Dokle ću te zaklinjati da mi kažeš samo istinu u ime Gospodnje?“
16Miheja reče: „Vidim sav Izrailj raštrkan po gorama, kao stado bez pastira. Gospod reče: ’Oni nemaju gospodara; neka se svako vrati kući u miru.’“
17Tada car izrailjski reče Josafatu: „Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati ništa dobro, nego samo zlo?“
18Ali Miheja reče: „Zato čujte reč Gospodnju! Video sam Gospoda kako sedi na svome prestolu, a sva je nebeska vojska stajala s njegove desne i leve strane 19Gospod reče: ’Ko će zavesti Ahava, cara izrailjskog, da pođe na Ramot galadski?’
Jedan je rekao ovako, a drugi onako. 20Jedan duh izađe, stade pred Gospoda i reče: ’Ja ću ga zavesti.’
Gospod ga upita: ’Kako?’
21On reče: ’Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’
Gospod reče: ’Uspećeš da ga zavedeš; idi i učini tako.’
22Gospod je, dakle, stavio lažljivog duha u usta ovih proroka; a Gospod ti objavljuje propast.“
23Tada Sedekija, sin Hananin, priđe, udari Miheju po obrazu i reče: „Zar je Duh Gospodnji otišao od mene da bi govorio tebi?“
24Miheja reče: „Videćeš onoga dana kada budeš išao iz sobe u sobu da se sakriješ.“
25Car izrailjski reče: „Uzmite Miheju i predajte ga Amonu, upravitelju grada, i Joasu, carevom sinu. 26Recite: ’Govori car: Bacite ovoga u tamnicu, i hranite ga s malo hleba i vode, dok se ne vratim u miru.’“
27A Miheja mu reče: „Ako se zaista vratiš u miru, onda Gospod nije govorio preko mene.“ I još reče: „Čujte, svi narodi!“
Ahav gine kod Ramota galadskog
28Tako car izrailjski i Josafat, car Judin, krenu na Ramot galadski. 29Car izrailjski reče Josafatu: „Prerušiću se i poći u bitku, a ti obuci svoju odoru.“ Car izrailjski se preruši i odu u bitku.
30A car aramejski zapovedi zapovednicima svojih bojnih kola: „Ne upuštajte se u boj ni s velikim ni s malim, već samo s carem izrailjskim.“ 31Kad su zapovednici bojnih kola videli Josafata, mislili su: „To je car izrailjski.“ Tada su se okrenuli i oborili se na njega. Ali Josafat povika, a Gospod mu je pomogao tako što ih je odbio od njega. 32Kad su zapovednici bojnih kola videli da to nije car izrailjski, okrenuli su se od njega.
33Međutim, neko nasumce odape luk i ustreli cara izrailjskog između sastava njegovog oklopa. On reče svome vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bitke, jer sam ranjen.“ 34Ljuta se bitka vodila celog tog dana, ali se izrailjski car držao na nogama u bojnim kolima naspram Aramejaca. Umro je kada je sunce zašlo.
Trenutno izabrano:
2. Knjiga dnevnika 18: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.