2. Knjiga dnevnika 1:1-13

Kada je Solomon, Davidov sin, učvrstio svoje carstvo, sa njim je bio Gospod, Bog njegov, koji ga je silno uzvisio nad svima. Solomon je sazvao sav Izrailj – glavare, hiljadnike i stotnike, sudije i sve knezove – sve očinske glave. Otišao je sa celim zborom na uzvišicu na Gavaonu, jer se tamo nalazio Božiji Šator od sastanka koji je u pustinji napravio Mojsije, sluga Gospodnji. A David je preneo Božiji Kovčeg iz Kirijat-Jarima i pripremio mu mesto u Šatoru postavljenom u Jerusalimu. Pred Prebivalištem Gospodnjim se nalazio bronzani žrtvenik koji je napravio Veseleilo, Urijin sin i Orov unuk. Tu su Gospoda tražili Solomon i zbor. Na bronzanom žrtveniku, pred Prebivalištem Gospodnjim, Solomon je prineo hiljadu žrtava svespalnica. Te noći, u snu, Bog mu se ukazao i rekao: „Traži šta želiš i ja ću ti dati.“ Solomon reče Bogu: „Ti si mom ocu Davidu pokazao veliku milost, i sada si mene zacario na njegovo mesto. Neka se, Gospode Bože, ispuni tvoja reč dana mom ocu Davidu, jer si me postavio za cara mnogobrojnom narodu kojega ima kao prašine po zemlji. Daj mi sada mudrost i znanje da bih mogao da ga predvodim. Jer, ko bi mogao da sudi tvom tako brojnom narodu?“ I Bog odgovori Solomonu: „Zato što nisi srcem zatražio obilje, čast i bogatstvo, dugovečnost, živote onih koji te mrze – već mudrost i znanje – da bi sudio narodu nad kojim sam te zacario; daću ti sve to – mudrost i znanje, obilje, čast i bogatstvo – što nisu imali i neće imati carevi pre i posle tebe.“ Sa uzvišice u Gavaonu i od Šatora od sastanka, Solomon se vratio u Jerusalim i vladao nad Izrailjem.