Starca ne grdi, nego ga moli kao svoga oca. Prema mladićima se ophodi kao sa braćom, prema staricama kao sa majkama, a prema devojkama kao sa sestrama – u potpunoj čistoti.
Udovice poštuj, naročito ako su bez igde ikoga. Ako udovica ima decu ili unuke, neka ih uči da svoju pobožnost najpre pokažu prema svojoj porodici, i da se oduže roditeljima starajući se za njih. Ovo je ugodno Bogu. Prava udovica, bez ikog svog, jeste ona koja je svoju nadu položila u Boga, te danonoćno ustrajava u svojim molitvama i prošnjama. A ona koja se odala lagodnom životu, mrtva je, iako izgleda kao da je živa. Ovo im naloži, da budu bez mane. A ako se neko ne stara o svojima, naročito ukućanima, odrekao se vere i gori je od nevernika.
U udovički spisak neka se ne unosi udovica mlađa od šezdeset godina, koja je bila žena jednom mužu. Ona mora da bude poznata po dobrim delima, da je podigla decu, da je bila gostoljubiva, da je svetima prala noge, da je pomagala nevoljnicima, ukratko, da je predano činila svaku vrstu dobrih dela.
Mlađe udovice ne unosi u spisak, jer kad ih obuzme telesna strast, žele da se udaju, pa se odvraćaju od Hrista. Tako na sebe navlače osudu, jer su pogazile obećanje koje su mu ranije dale. A ujedno, pošto nemaju posla, nauče se da idu okolo po kućama, pa ogovaraju i pletu se u tuđe stvari, pričajući što ne treba. Zato hoću da se mlađe udovice udaju, da rađaju decu, da se brinu za svoj dom, da ne daju povoda neprijatelju da nas vređa. Neke su se, naime, već zastranile i pošle za Satanom.
Ali ako koja vernica ima udovice u kući, neka se stara o njima, da se crkva ne bi opteretila, i da bi mogla da se stara o onima koje su potpuno same.