1. Knjiga Samuilova 9:1-27

Bio neki imućan čovek, iz Venijaminovog plemena, koji se zvao Kis. On je bio sin Avilov, sin Serorov, sin Vehoratov, sin Afijin. Kis je imao mladog i dobrog sina po imenu Saul. U celom Izrailju nije mu bilo ravna; za glavu je bio viši od svakoga u narodu. Jednom su se Kisu, Saulovom ocu, izgubile magarice. Kis reče svome sinu Saulu: „Hajde uzmi jednog momka, pa idi da tražiš magarice.“ Saul je prošao Jefremovom gorom i zemljom saliskom, ali ih nisu našli. Prošli su i zemljom salimskom, ali ih tamo nije bilo. Zatim su prošli zemljom Venijaminovom, ali ih nisu našli. Kada su došli u zemlju Suf, Saul reče svome sluzi koji je bio sa njim: „Hajde da se vratimo; inače će moj otac prestati da brine zbog magarica i početi da brine zbog nas.“ Sluga mu odgovori: „Evo, ovde u ovom gradu živi čovek Božiji, koga veoma poštuju; sve što kaže, to se ostvari. Pođimo tamo; možda će nam reći kojim putem da krenemo.“ Saul reče svome sluzi: „Ako i pođemo, šta da ponesemo čoveku? Hleba nam je nestalo u vrećama, a nemamo ni dara da ponesemo čoveku Božijem. Šta imamo?“ Sluga opet odgovori Saulu: „Evo, imam pri sebi četvrt šekela srebra. Daću to čoveku Božijem, da nam kaže kojim putem da krenemo.“ Nekada bi u Izrailju ovako govorio onaj koji bi išao da pita Boga: „Hajdemo k videocu!“, jer današnji prorok se nekada zvao videlac. Saul reče svome sluzi: „Dobro kažeš. Hajdemo!“ Tako su otišli u grad gde je živeo čovek Božiji. Dok su se penjali uz brdo prema gradu, naišli su na neke devojke koje su izlazile da izvuku vodu. Pitali su ih: „Da li je ovde videlac?“ „Jeste, evo tu je pred vama – odgovoriše im – požurite sad, jer baš danas je došao u grad da na uzvišici prinese žrtvu za narod. Čim uđete u grad naći ćete ga pre nego što ode na uzvišicu da jede. Narod, naime, neće jesti, dok on ne dođe, jer on prvo mora da blagoslovi žrtvu. Nakon toga će zvanice jesti. Idite sad, jer ćete ga još danas naći.“ Tako su otišli do grada. Dok su ulazili u grad ugledali su Samuila kako im ide u susret na putu prema uzvišici. A dan pre nego što je Saul došao, Gospod je objavio Samuilu, rekavši: „Sutra, u ovo vreme, poslaću ti čoveka iz zemlje Venijaminove. Pomaži ga za vladara nad mojim narodom, Izrailjem. On će izbaviti moj narod od Filistejaca, jer sam pogledao na moj narod; njihov je vapaj došao do mene.“ Kad je Samuilo video Saula, Gospod mu reče: „To je čovek za koga sam ti rekao da će vladati mojim narodom.“ Saul pristupi Samuilu unutar gradskih vrata i reče mu: „Reci mi, molim te, gde je videočeva kuća?“ Samuilo odgovori Saulu: „Ja sam videlac. Idite preda mnom na uzvišicu. Danas ćete jesti sa mnom, a ujutro ću te ispratiti i reći ti sve što ti je na umu. A što se tiče magarica koje su ti se izgubile pre tri dana, ne brini se, jer su pronađene. A za kim sav Izrailj čezne, ako ne za tobom i za svim tvojim očinskim domom?“ Saul odgovori: „Nisam li ja Venijaminovac, iz najmanjeg Izrailjevog plemena? Nije li moja porodica najneznatnija od svih porodica Venijaminovog plemena? Zašto mi govoriš tako nešto?“ Tada je Samuilo poveo Saula i njegovog slugu, pa ih je doveo u gozbenu sobu, gde im je dao počasno mesto među zvanicama. Tamo je bilo tridesetak ljudi. Samuilo je rekao kuvaru: „Donesi onaj deo koji sam ti dao; onaj za koji sam ti rekao: ’Stavi ga na stranu.’“ Kuvar uze but i što je bilo na njemu, i postavi pred Saula. Samuilo reče: „Evo, što je ostavljeno, to stavi pred sebe i jedi, jer je ostavljeno za tebe radi ove prilike. Zato sam – reče – pozvao narod.“ Tako je Saul jeo sa Samuilom tog dana. Zatim su se vratili s uzvišice u grad, a Samuilo je razgovarao sa Saulom na krovu. Kad su u osvit zore ustali, Samuilo pozva Saula na krovu: „Ustani da te ispratim.“ Saul ustane, pa obojica, on i Samuilo, izađu napolje. Dok su hodali prema kraju grada, Samuilo reče Saulu: „Reci momku da pođe ispred nas.“ Momak ode. „A ti stani na čas da ti objavim reč Božiju.“