1. Knjiga Samuilova 17
17
David i Golijat
1Filistejci okupiše svoju vojsku da ratuju. Okupili su se kod Sokota, koji pripada Judi, a utaborili se između Sokota i Azeke, u Efes-Damimu. 2Saul i Izrailjci su se okupili i utaborili u dolini Ili, pa su se svrstali u bojni red protiv Filistejaca. 3Filistejci su bili na jednom brdu, a Izrailjci na drugom. Između njih je bila dolina.
4Tada je iz filistejskog tabora istupio izazivač po imenu Golijat iz Gata. Bio je visok šest lakata i pedalj#17,4 Oko 3 m.. 5Na glavi je imao bronzanu kacigu, a na sebi je imao ljuskav oklop od bronze težine pet hiljada šekela#17,5 Oko 60 kg.. 6Na nogama je imao bronzane štitnike i bronzani kopljić između ramena. 7Šipka njegovog koplja bila je kao vratilo, a šiljak koplja mu je bio težak šest stotina gvozdenih šekela#17,7 Oko 7 kg.. Pred njim je išao njegov štitonoša.
8On je, dakle, stao i dozivao Izrailjeve bojne redove govoreći im: „Zašto izlazite da se svrstate za boj? Nisam li ja Filistejac a vi Saulove sluge? Izaberite jednog čoveka, pa neka siđe k meni! 9Ako me svlada u dvoboju i pogubi me, mi ćemo vam biti podanici, a ako ja svladam njega i pogubim ga, vi ćete nama biti podanici.“ 10Filistejac je nastavio: „Ja sam danas osramotio bojne redove Izrailja! Dovedite mi čoveka da se borimo!“
11Kad su Saul i svi Izrailjci čuli ove Filistejčeve reči, smeli su se i veoma uplašili.
David dolazi u tabor
12David je bio sin jednog Efraćanina iz Vitlejema Judinog, po imenu Jesej, koji je imao osam sinova. U Saulovo vreme Jesej je bio vremešan i odmakao u godinama. 13Jesejeva tri starija sina su bila otišla za Saulom u rat. Ta tri sina koji su otišli u rat zvali su se: Elijav, prvenac, drugi Avinadav a treći Šama. 14David je bio najmlađi. Tri najstarija su otišla za Saulom. 15David je odlazio od Saula i vraćao se da napasa ovce svoga oca u Vitlejemu.
16A Filistejac je istupao ujutro i uveče i postavljao se četrdeset dana.
17Jesej reče svome sinu Davidu: „Uzmi za svoju braću ovu efu#17,17 Oko 16 kg. prženog žita i ovih deset hlebova, pa se požuri svojoj braći u tabor. 18A ovih deset sireva odnesi zapovedniku nad hiljadu. Vidi kako su tvoja braća, i donesi od njih neki znak.“
19Saul je bio s njima i sa svim izrailjskim ljudstvom u dolini Ili ratujući protiv Filistejaca.
20David porani ujutro, ostavi stado čuvaru i ode kako mu je zapovedio njegov otac Jesej. Došao je u tabor baš kad je vojska izašla u bojni red i podigla bojni poklik. 21Izrailjci i Filistejci su svrstali svoje borbene redove jedni prema drugima. 22David je ostavio svoje stvari kod čuvara opreme, pa je otrčao do bojnog reda; došao je da upita braću jesu li dobro. 23Dok je on razgovarao s njima, iz filistejskih redova je istupio izazivač, po imenu Golijat iz Gata, i izgovorio iste reči kao pre. A David je to čuo. 24Kad su ga Izrailjci videli, svi su pobegli od njega, jer su se veoma uplašili.
25Izrailjci su govorili: „Jeste li videli ovog čoveka? On izlazi da sramoti Izrailja. Car će dati veliko blago onome ko ga pogubi. Daće mu još i svoju ćerku za ženu, a dom njegovog oca oslobodiće od poreza.“
26David upita ljude što su stajali s njim: „Šta će dobiti čovek koji pogubi ovog Filistejca i skine sramotu s Izrailja? I ko je taj neobrezani Filistejac da sramoti bojne redove živoga Boga?“
27Narod mu odgovori isto: „To će se učiniti za čoveka koji ga pogubi.“
28Kad je Elijav, Davidov najstariji brat, čuo kako on razgovara s ljudima, razgnevio se na Davida i rekao: „Zašto si došao? Kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja tvoju obest i zlobu tvoga srca: ti si došao da vidiš bitku!“
29David odgovori: „Šta sam sad uradio? Zar se ne sme reći ni reč?“ 30Onda se okrenuo od njega prema nekom drugom i ponovio iste reči. Narod mu je odgovorio isto kao prvi put.
31Kad je narod čuo njegove reči, javili su Saulu, koji je poslao po njega.
32David reče Saulu: „Neka nikom ne klone srce zbog njega! Tvoj sluga će izaći na dvoboj sa ovim Filistejcem.“
33Saul odgovori Davidu: „Ne možeš ti izaći na dvoboj sa ovim Filistejcem, jer si ti još dečak, a on je ratnik od svoje mladosti.“
34David odvrati Saulu: „Tvoj je sluga čuvao ovce svoga oca, pa kad bi došao lav ili medved i ugrabio ovcu iz stada, 35ja bih krenuo za njim, udario ga i istrgao je iz njegovih usta. Ako bi me on napao, ja bih ga zgrabio za grivu i udarao ga dok ne umre. 36Tvoj sluga je ubio lava i medveda, pa će i ovaj neobrezani Filistejac proći kao jedan od njih, zato što je vređao bojne redove Boga živoga.“
37David još dodade: „Gospod koji me je izbavio od lava i medveda, on će me izbaviti i od ovog Filistejca.“ Saul na to reče Davidu: „Idi, i neka Gospod bude s tobom!“
Dvoboj
38Tada je Saul obukao Davidu svoje ratno odelo; stavio mu je bronzanu kacigu na glavu, i obukao mu oklop. 39Zatim mu je pripasao svoj mač preko odela. David je pokušao da hoda, ali kako nije navikao na to, rekao je Saulu: „Ne mogu da hodam u ovome, jer nisam navikao.“ Zato je David skinuo to sa sebe.
40David uze svoj štap, izabra iz potoka pet glatkih kamenova, i stavi ih u džep svoje pastirske torbe, pa s praćkom u ruci ode pred Filistejca.
41A Filistejac, pred kojim je išao štitonoša, primicao se sve bliže Davidu. 42Filistejac je pogledao, pa kad je video Davida, podsmehnuo mu se, jer je bio mlad, rumenih obraza i lepog izgleda. 43Filistejac reče Davidu: „Zar sam ja pseto da na mene izlaziš sa štapom?“ Kad je Filistejac isproklinjao Davida svojim bogovima, 44rekao mu je: „Dođi k meni, da dam tvoje telo pticama nebeskim i zverima poljskim.“
45David mu odvrati: „Ti ideš na mene s mačem, kopljem i kopljićem, a ja idem na tebe u ime Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevih bojnih redova, koje si ti vređao. 46Još danas će te Gospod predati u moje ruke, a ja ću te ubiti i odseći ti glavu. Još danas ću dati leševe iz filistejskog tabora pticama nebeskim i zverima zemaljskim. Tako će sva zemlja znati da ima Boga u Izrailju. 47A znaće i sav ovaj zbor da Gospod ne spasava mačem i kopljem. Naime, bitka pripada Gospodu, i on će vas predati u naše ruke.“
48Kad je Filistejac krenuo da se približava Davidu, David brzo istrča na bojište u susret Filistejcu. 49David segnu rukom u torbu i uze odande kamen, baci ga iz praćke, i pogodi Filistejca u čelo. Kamen mu se zari u čelo i on pade licem na zemlju.
50Tako je David svladao Filistejca praćkom i kamenom: udario ga je i ubio bez mača u ruci.
51Onda je David potrčao i stao nad Filistejcem, uzeo njegov mač, izvadio ga iz korica i ubio ga. Zatim mu je njime odsekao glavu.
Kad su Filistejci videli da je njihov junak poginuo, dali su se u beg. 52Tada su se digli ljudi iz Izrailja i Jude, pa su uz bojni poklik gonili Filistejce sve do Gaja i do akaronskih vrata. Smrtno ranjeni Filistejci padali su na sarajimskom putu sve do Gata i Akarona. 53Kad su se Izrailjci vratili iz potere za Filistejcima, opljačkali su njihov tabor.
54A David je uzeo Filistejčevu glavu i doneo je u Jerusalim. Njegovo oružje je stavio u svoj šator.
55Kad je Saul video da David izlazi protiv Filistejca, upitao je Avenira, zapovednika vojske: „Avenire, čiji je sin taj mladić?“
Avenir odgovori: „Tvoga mi života, care, ne znam.“
56Car mu reče: „Raspitaj se čiji je sin taj mladić.“
57Kad se David vratio pošto je ubio Filistejca, Avenir ga dovede pred Saula. Filistejčeva glava mu je još bila u ruci.
58Saul ga upita: „Čiji si ti sin, mladiću?“
David odgovori: „Sin sam tvoga sluge Jeseja Vitlejemca.“
Trenutno izabrano:
1. Knjiga Samuilova 17: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.