1. Knjiga Samuilova 14:24-46

Izrailjci su bili iscrpljeni tog dana, jer je Saul zakleo narod rekavši: „Proklet bio čovek koji okusi hrane do uveče, dok se ne osvetim svojim neprijateljima!“ Tako sav narod nije okusio hrane. Kad je narod došao u šumu, bilo je pčelinjeg saća na površini zemlje. Stupivši u šumu, narod je video da med teče, ali niko nije prineo ruku ustima, jer se narod plašio zakletve. Jonatan nije čuo kad je njegov otac zakleo narod, pa je prineo vrh štapa koji mu je bio u ruci i zamočio ga u saće, a zatim prineo ruku ustima; oči su mu se odmah zasvetlele. Jedan čovek mu reče: „Tvoj je otac strogo zakleo narod rekavši: ’Neka je proklet čovek koji okusi hrane danas.’ A narod je bio izmoren.“ Jonatan mu odgovori: „Moj otac gura zemlju u propast. Pogledajte kako su mi se oči zasvetlele čim sam okusio malo ovog meda. Da je narod slobodno jeo od plena koji je zatekao kod svojih neprijatelja, ne bi li poraz Filistejaca bio još veći?“ Tog su dana tukli Filistejce od Mihmasa do Ajalona, pa se narod veoma izmorio. Tada se narod bacio na plen. Nahvatali su sitnu stoku, goveda i telad, klali ih na zemlji, i jeli ih s krvlju. To su javili Saulu: „Eno, narod greši protiv Gospoda jedući meso s krvlju.“ Saul reče: „Izneverili ste se Gospodu. Dovaljajte mi ovamo veliki kamen.“ Zatim je rekao: „Raziđite se među narod i recite im: ’Neka mi svako dovede svoga vola ili ovcu. Ovde ćete ih klati i jesti. Nemojte grešiti protiv Gospoda jedući krv.’“ Te noći mu je svako od naroda doveo svoga vola, pa su tamo klali i jeli. Tada je Saul sagradio žrtvenik Gospodu. To je bio prvi žrtvenik koji je sagradio Gospodu. Saul reče: „Siđimo noćas u poteru za Filistejcima, da ih orobimo dok ne svane jutro. Nećemo poštedeti ni jednog od njih.“ Oni mu odgovoriše: „Radi što ti se čini dobro.“ Sveštenik mu reče: „Pristupimo Bogu.“ Saul je pitao Boga: „Da se spustim u poteru za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u ruke Izrailju?“ Ali onoga dana mu nije odgovorio. Tada Saul reče: „Pristupite ovamo svi narodni glavari! Doznajte i vidite kako je ovaj današnji greh bio počinjen! Jer tako mi živoga Gospoda, koji izbavlja Izrailja, ako se krivica nađe i na mom sinu Jonatanu, biće svakako pogubljen!“ Ali niko mu iz svega naroda nije odgovorio. Saul reče celom Izrailju: „Vi stanite na jednu stranu, a ja i moj sin Jonatan staćemo na drugu stranu.“ Narod odgovori Saulu: „Radi što ti se čini dobro.“ Tada se Saul obratio Gospodu: „Bože Izrailjev, pokaži po pravdi!“ Žreb je pao na Jonatana i Saula, a narod je izašao nevin. Saul reče: „Bacite žreb između mene i moga sina Jonatana!“ Žreb pade na Jonatana. Saul reče Jonatanu: „Reci mi šta si uradio.“ Jonatan mu ispriča: „Ja sam samo okusio malo meda krajem štapa koji mi je bio u ruci. Evo me, spreman sam da umrem.“ Saul reče: „Neka mi tako učini Gospod, i još više, ako danas zaista ne umreš, Jonatane!“ Tada je narod rekao Saulu: „Zar da umre Jonatan koji je učinio ovo veliko izbavljenje u Izrailju? Daleko bilo! Tako živ bio Gospod, nijedna vlas neće pasti s njegove glave na zemlju, jer on je danas učinio ovo delo uz Božiju pomoć!“ Tako je narod izbavio Jonatana, te nije poginuo. Saul je prestao da goni Filistejce, a Filistejci su se vratili u svoja mesta.