1. Knjiga Samuilova 1:7-20

To se dešavalo iz godine u godinu. Kad god bi Ana odlazila u Dom Gospodnji, Fenina bi je ponižavala. Zato je Ana plakala i nije jela. Njen muž joj je govorio: „Ana, zašto plačeš? Zašto ne jedeš? Zašto ti je srce tužno? Nisam li ti ja važniji od deset sinova?“ Kad su završili sa jelom i pićem u Silomu, Ana je ustala. A Ilije, sveštenik, sedeo je na stolici kod dovratka Doma Gospodnjeg. Ogorčene duše Ana se pomolila Gospodu gorko plačući. Tada se zavetovala rekavši: „Gospode nad vojskama! Ako zaista pogledaš na muku svoje sluškinje i setiš me se, i ne zaboraviš svoju sluškinju, nego daš svojoj sluškinji muško čedo, ja ću ga dati Gospodu za sve dane njegovog života, te britva neće preći preko njegove glave.“ Dok se ona tako dugo molila pred Gospodom, Ilije je motrio na njena usta. Ana se molila u sebi, samo su joj se usne micale. Glas joj se nije čuo, pa je Ilije mislio da je pijana. Ilije joj reče: „Koliko ćeš još biti pijana? Okani se vina!“ Ana mu odgovori: „Ne, moj gospodaru. Ja sam žena ojađene duše. Nisam pila ni vina ni žestoka pića, već izlivam svoju dušu pred Gospodom. Ne smatraj svoju sluškinju nevaljalom ženom, jer sam sve do sad govorila od velike tegobe i jada.“ Ilije odvrati: „Idi u miru. Neka ti Bog Izrailjev da ono što si tražila od njega.“ A ona reče: „Samo da tvoja službenica stekne tvoju naklonost.“ Tada je žena otišla svojim putem, pa je jela, a lice joj više nije bilo tužno. Ujutro su ustali i poklonili se Gospodu, pa su se vratili. Kad su došli kući u Ramu, Elkana leže sa svojom ženom Anom, i Gospod je se seti. Nakon izvesnog vremena Ana zatrudni i rodi sina. Dala mu je ime „Samuilo“, jer je rekla: „Izmolila sam ga od Gospoda.“