Ako zgreše protiv tebe – jer nema čoveka koji ne čini greh – i ti se razgneviš na njih i izručiš ih njihovim neprijateljima, koji ih odvedu kao zarobljenike u neprijateljsku zemlju, bilo daleko ili blizu, ako tada dođu k sebi u zemlji u kojoj su zarobljeni i pokaju se, te se počnu moliti tebi u zemlji svojih porobljivača, govoreći: ’Zgrešili smo, učinili smo nepravdu, skrivili smo’, pa se vrate k tebi svim srcem i svom dušom u zemlji svojih neprijatelja koji su ih porobili, i pomole se tebi prema svojoj zemlji koju si dao njihovim ocima i prema gradu koji si izabrao i prema Domu koji sam sagradio za tvoje ime, ti čuj na nebesima, na tvom Prebivalištu, njihovu molitvu i molbu, i učini im po pravdi. Tada oprosti svome narodu, koji je zgrešio protiv tebe i za sve prestupe koji su učinili protiv tebe, i smiluj im se pred njihovim porobljivačima da bi se oni smilovali na njih. Jer oni su tvoj narod i tvoje nasledstvo, koga si izveo iz Egipta, iz topionice gvožđa.
Neka tvoje oči bdiju nad molbom tvoga sluge i nad molbom tvoga naroda Izrailja, i usliši ih kad god te prizovu. Jer ti si ih, Gospode Bože, izdvojio sebi za nasledstvo od svih naroda na zemlji, kao što si rekao preko svoga sluge Mojsija, kad si izveo naše očeve iz Egipta.“
Kad je Solomon završio svu ovu molitvu i molbu koju je uputio Gospodu, ustao je ispred žrtvenika Gospodnjeg gde je klečao na svojim kolenima s raširenim rukama prema nebu. Zatim se uspravio, pa je gromkim glasom blagoslovio sav zbor Izrailjev, rekavši:
„Neka je blagosloven Gospod koji je dao počinak svome narodu Izrailju, kao što je obećao; nijedna reč nije ostala neispunjena od svih dobrih obećanja koje je dao preko svoga sluge Mojsija. Neka Gospod, Bog naš, bude s nama kao što je bio s našim ocima; neka nas ne napusti i ne ostavi. Neka prikloni naša srca k sebi, da sledimo sve njegove puteve, i da držimo njegove zapovedi, propise i odredbe, koje je zapovedio našim ocima. Neka ove reči što sam izmolio pred Gospodom, budu blizu Gospoda, Boga našega, danju i noću, da bi dan za danom činio pravdu svome sluzi i svome narodu Izrailju, te da bi svi narodi na zemlji znali da Gospod jeste Bog i da nema drugog. Stoga, neka vaše srce bude potpuno predano Gospodu, Bogu našem, sledeći njegove propise i držeći njegove zapovedi, kao ovoga dana.“
Zatim su car i sav izrailjski narod s njim prineli žrtve pred Gospodom. Solomon je prineo Gospodu kao žrtvu mira dvadeset dve hiljade goveda i stotinu dvadeset hiljada ovaca. Tako su car i svi Izrailjci posvetili Dom Gospodnji.
Tog dana je car posvetio središte dvorišta, koje je ispred Doma Gospodnjeg. Naime, tamo je prineo žrtvu svespalnicu, žitnu žrtvu, i salo žrtava mira, pošto je bronzani žrtvenik koji je bio pred Gospodom bio premalen da bi na njega stale žrtve svespalnice, žitne žrtve i salo žrtava mira.
U to vreme je Solomon, sa svim Izrailjem, priredio svečanost – veliki sabor pred Gospodom, Bogom našim, s narodom od Levo-Amata do Egipatskog potoka, sedam dana i još sedam dana, ukupno četrnaest dana. Osmog dana je otpremio narod, a oni su blagoslovili cara i otišli svojim kućama, veseleći se i radujući se u srcu zbog sveg dobra što je Gospod učinio svome sluzi Davidu i svome narodu Izrailju.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
