1. Knjiga o carevima 8:1-61

Tada je Solomon okupio u Jerusalimu izrailjske starešine, sve plemenske knezove i vođe izrailjskih porodica, da prenesu Kovčeg saveza Gospodnjeg iz Davidovog grada, sa Siona. Svi Izrailjci su se okupili kod cara Solomona na praznik u mesecu Etanimu, što je sedmi mesec. Kad su došle sve izrailjske starešine, sveštenici su poneli Kovčeg. Poneli su i Kovčeg Gospodnji i Šator od sastanka i sve sveto posuđe, koje je bilo u Šatoru; nosili su ih sveštenici i Leviti. A car Solomon i sva zajednica Izrailjaca, koji su se okupili kod njega pred Kovčegom, prinosili su na žrtvu toliko sitne i krupne stoke da ih se nije moglo izbrojiti ni proračunati. Zatim su sveštenici doneli Kovčeg saveza Gospodnjeg na njegovo mesto, u unutrašnje Svetilište Doma, u Svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima. Naime, heruvimi su imali raširena krila nad Kovčegom, tako da su od gore zaklanjali Kovčeg i njegove drške. Drške su bile toliko dugačke da su se njihovi krajevi videli iz Svetilišta ispred Svetinje nad svetinjama. Ipak, nisu se videle spolja. Tamo su do dana današnjeg. U Kovčegu nije bilo ničeg osim dve kamene ploče, koje je tamo položio Mojsije na Horivu, kad je Gospod sklopio savez sa Izrailjcima, nakon što su izašli iz Egipta. Kad su sveštenici izašli iz Svetilišta, oblak je ispunio Dom Gospodnji. Sveštenici nisu mogli da stoje i obavljaju službu zbog oblaka, jer je slava Gospodnja ispunila Dom Gospodnji. Tada Solomon reče: „Gospod je rekao da će prebivati u gustoj tami. Ja sam ti sagradio veličanstveni Dom, stan gde ćeš prebivati doveka.“ Zatim se car okrenuo i blagoslovio sav zbor Izrailjev, dok je sav zbor Izrailjev stajao. Tada reče: „Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji je svojom rukom izvršio ono što je svojim ustima obećao mome ocu Davidu, rekavši: ’Od dana kad sam izveo svoj narod Izrailj iz Egipta, nisam izabrao grad među svim plemenima Izrailjevim da se sagradi Dom gde bi prebivalo moje ime; ali sam izabrao Davida da vlada nad mojim narodom Izrailjem.’ Moj otac David je naumio da sazida Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog. No, Gospod reče mome ocu Davidu: ’Dobro si učinio što si u svom srcu naumio da sazidaš Dom mome imenu. Ipak, nećeš ti sagraditi Dom, nego će tvoj sin, koji je potekao iz tvojih bedara, sagraditi Dom mome imenu.’ Gospod je održao obećanje, te sam ja nasledio svoga oca Davida na Izrailjevom prestolu, kako je Gospod obećao, i izgradio Dom imenu Gospoda, Boga Izrailjevog. Postavio sam i mesto za Kovčeg, gde je savez Gospodnji, koji je on sklopio sa našim precima kad ih je izveo iz Egipta.“ Solomon je stao pred žrtvenik Gospodnji, ispred sveg zbora Izrailjevog, ispružio ruke prema nebu i rekao: „O, Gospode, Bože Izrailjev, nema Boga kao što si ti, gore na nebesima, ni dole na zemlji, koji čuvaš savez i milost svojim slugama koji hodaju pred tobom svim svojim srcem. Ti si ispunio što si rekao svome sluzi, mome ocu Davidu; što si rekao svojim ustima, to si izvršio svojom rukom, kao što je to danas. A sad, Gospode, Bože Izrailjev, održi što si obećao svome sluzi, mome ocu Davidu, kad si rekao: ’Neće ti nestati potomka preda mnom koji će sedeti na Izrailjevom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoj put i hodili preda mnom, kao što si ti hodio preda mnom.’ A sad, Bože Izrailjev, neka se ispuni tvoja reč, koju si rekao svome sluzi, mome ocu Davidu. Ali zar će Bog zaista boraviti na zemlji? Ni najviša te nebesa ne mogu obuhvatiti, a kamoli ovaj Dom što sam sagradio. Obazri se na molitvu sluge svoga i na njegovu molbu, Gospode Bože; poslušaj vapaj i molitvu, koju sluga tvoj upućuje danas pred tobom. Neka tvoje oči motre na ovaj Dom i noću i danju, prema mestu za koje si rekao: ’Moje će ime biti tamo’, kako bi čuo molitvu koju ti sluga tvoj upućuje na ovom mestu. Počuj preklinjanje svoga sluge i svoga naroda Izrailja kojim se mole na ovom mestu. Poslušaj na nebu, na mestu gde prebivaš – poslušaj i oprosti. Kad neko zgreši protiv svog bližnjega, te se od njega traži da se zakune, i on dođe i zakune se pred tvojim žrtvenikom u ovom Domu, ti čuj s nebesa i deluj, te osudi onoga koji je učinio bezakonje svaljujući na njegovu glavu prema onome što je učinio. A pravednika nagradi prema njegovoj pravednosti. Ako tvoj narod Izrailj bude poražen od neprijatelja zato što su zgrešili protiv tebe, ali se pokaju pred tobom i daju slavu tvome imenu, pa se pomole i preklinju za milost u ovom Domu, ti čuj na nebesima i oprosti greh svoga naroda Izrailja, i vrati ih u zemlju koju si dao njihovim precima. Ako se nebo zatvori i ne daje kišu, jer su zgrešili protiv tebe, pa se pomole na ovom mestu, te odaju slavu tvome imenu i pokaju se za svoje grehe, pošto ih poniziš, ti čuj na nebesima i oprosti greh svojih slugu, svoga naroda Izrailja. I kad ih naučiš dobrom putu da po njemu hode, pošalji kišu svojoj zemlji, koju si dao svome narodu u nasledstvo. Ako zemlju zadesi glad, ili pomor, suša, kukolj, skakavci, gusenice, ili kad ih neprijatelj opkoli u kojem od njihovih gradova; kakva god da je pošast ili bolest, pa bilo ko od sveg tvog naroda Izrailja oseti tegobu u svom srcu i uputi molitvu ili molbu šireći ruke prema ovom Domu, usliši na nebesima, na tvom Prebivalištu. Oprosti i deluj: daj svakome po svim njegovim delima, jer ti znaš njegovo srce – samo ti znaš srce svih ljudi – da bi te se bojali u sve dane dok žive u zemlji koju si dao njihovim ocima. Ako i stranac, koji nije od tvog naroda Izrailja, dođe iz daleke zemlje radi tvog imena, jer će se čuti za tvoje veliko ime i za tvoju moćnu ruku i ispruženu mišicu – ako dođe i pomoli se u ovom Domu – usliši ga na nebesima, na tvom Prebivalištu, i učini sve za šta ti ovaj stranac zavapi, da bi narodi na zemlji upoznali tvoje ime i da bi te se bojali, kao tvoj narod Izrailj, i da bi znali da se tvoje ime priziva nad ovim Domom koji sam sagradio. Ako tvoj narod izađe u boj protiv svoga neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ, i oni se pomole Gospodu prema gradu koji si izabrao, i prema Domu koji sam sagradio tvome imenu, čuj na nebesima njihovu molitvu i njihovu molbu, te im dodeli pravdu. Ako zgreše protiv tebe – jer nema čoveka koji ne čini greh – i ti se razgneviš na njih i izručiš ih njihovim neprijateljima, koji ih odvedu kao zarobljenike u neprijateljsku zemlju, bilo daleko ili blizu, ako tada dođu k sebi u zemlji u kojoj su zarobljeni i pokaju se, te se počnu moliti tebi u zemlji svojih porobljivača, govoreći: ’Zgrešili smo, učinili smo nepravdu, skrivili smo’, pa se vrate k tebi svim srcem i svom dušom u zemlji svojih neprijatelja koji su ih porobili, i pomole se tebi prema svojoj zemlji koju si dao njihovim ocima i prema gradu koji si izabrao i prema Domu koji sam sagradio za tvoje ime, ti čuj na nebesima, na tvom Prebivalištu, njihovu molitvu i molbu, i učini im po pravdi. Tada oprosti svome narodu, koji je zgrešio protiv tebe i za sve prestupe koji su učinili protiv tebe, i smiluj im se pred njihovim porobljivačima da bi se oni smilovali na njih. Jer oni su tvoj narod i tvoje nasledstvo, koga si izveo iz Egipta, iz topionice gvožđa. Neka tvoje oči bdiju nad molbom tvoga sluge i nad molbom tvoga naroda Izrailja, i usliši ih kad god te prizovu. Jer ti si ih, Gospode Bože, izdvojio sebi za nasledstvo od svih naroda na zemlji, kao što si rekao preko svoga sluge Mojsija, kad si izveo naše očeve iz Egipta.“ Kad je Solomon završio svu ovu molitvu i molbu koju je uputio Gospodu, ustao je ispred žrtvenika Gospodnjeg gde je klečao na svojim kolenima s raširenim rukama prema nebu. Zatim se uspravio, pa je gromkim glasom blagoslovio sav zbor Izrailjev, rekavši: „Neka je blagosloven Gospod koji je dao počinak svome narodu Izrailju, kao što je obećao; nijedna reč nije ostala neispunjena od svih dobrih obećanja koje je dao preko svoga sluge Mojsija. Neka Gospod, Bog naš, bude s nama kao što je bio s našim ocima; neka nas ne napusti i ne ostavi. Neka prikloni naša srca k sebi, da sledimo sve njegove puteve, i da držimo njegove zapovedi, propise i odredbe, koje je zapovedio našim ocima. Neka ove reči što sam izmolio pred Gospodom, budu blizu Gospoda, Boga našega, danju i noću, da bi dan za danom činio pravdu svome sluzi i svome narodu Izrailju, te da bi svi narodi na zemlji znali da Gospod jeste Bog i da nema drugog. Stoga, neka vaše srce bude potpuno predano Gospodu, Bogu našem, sledeći njegove propise i držeći njegove zapovedi, kao ovoga dana.“