1. Knjiga o carevima 19:1-21

Kad je Ahav ispričao Jezavelji sve što je Ilija uradio, i kako je poubijao mačem sve proroke, Jezavelja je poslala glasnika Iliji, govoreći: „Neka mi tako učine bogovi, i neka dodaju, ako sutra u ovo vreme ne učinim s tvojim životom, kao što je bilo učinjeno sa životom svakoga od njih.“ On se uplašio, pa je ustao i pobegao da sačuva sebi život. Došao je u Vir-Saveju u Judi, gde je ostavio svoga slugu. Onda je otišao u pustinju, dan hoda. Došavši do jedne smreke, seo je ispod nje i poželeo da umre. Rekao je: „Dosta mi je više! Gospode, uzmi moj život, jer nisam bolji od svojih predaka!“ Legao je ispod smreke i zaspao. Ali anđeo ga dotaknu i reče mu: „Ustani i jedi.“ Kad se obazreo, tamo kod njegove glave je bila pogača pečena na kamenu i krčag vode. Jeo je i pio, pa je ponovo legao. Anđeo Gospodnji se vratio po drugi put, dotaknuo ga i rekao mu: „Ustani i jedi, jer te očekuje dalek put.“ Ilija je ustao, pa je jeo i pio. Obnovivši snagu tom hranom, išao je četrdeset dana i četrdeset noći do Božije gore Horiv. Tamo je ušao u jednu pećinu i prespavao tamo. Zatim mu dođe reč Gospodnja: „Šta ti radiš ovde, Ilija?“ On odgovori: „Bio sam veoma revan za Gospoda, Boga nad vojskama, jer su Izrailjci napustili tvoj savez, srušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao, a sada gledaju da i meni uzmu život.“ Bog reče: „Izađi i stani na goru pred Gospodom, jer će Gospod proći.“ Pred Gospodom je bio veliki i silan vetar koji je cepao gore i lomio stene. Ali Gospod nije bio u vetru. Posle vetra je bio zemljotres, ali Gospod nije bio u zemljotresu. Posle zemljotresa je bio oganj, ali Gospod nije bio u ognju. Posle ognja dođe tihi šapat. Kad je to Ilija čuo, zaklonio je lice plaštom, pa je izašao i stao na ulaz od pećine. Zatim mu je glas rekao: „Šta ti radiš ovde, Ilija?“ On odgovori: „Bio sam veoma revan za Gospoda, Boga nad vojskama, jer su Izrailjci napustili tvoj savez, srušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao, a sada gledaju da i meni uzmu život.“ Gospod mu reče: „Idi i vrati se putem za damaštansku pustinju. Kad dođeš, pomaži Azaila za cara nad Aramom, a Juja, sina Nimsijevog, pomaži za cara nad Izrailjem. Jeliseja, sina Safatovog iz Avel-Meole, pomaži za proroka umesto sebe. Ko pobegne od Azailovog mača, njega će ubiti Juj, a ko pobegne od Jujevog mača, njega će ubiti Jelisej. Ipak, ostaviću u Izrailju sedam hiljada – sve one čija se kolena nisu savila pred Valom, i sva usta koja ga nisu celivala.“ Ilija ode odande i nađe Jeliseja, sina Safatovog, kako ore. Pred njim je bilo dvanaest jarmova volova, a sam je bio kod dvanaestog. Ilija prođe kraj njega i baci na njega svoj ogrtač. On ostavi volove, potrča za Ilijom i reče mu: „Dozvoli mi da se izljubim s ocem i majkom, pa ću poći za tobom.“ Ilija mu reče: „Idi, vrati se; zar sam ti učinio nešto veliko?“ Tada se okrenuo od njega, uzeo volove i zaklao ih. Meso je skuvao na drvima od volovskog jarma, i dao ga narodu da jede. Zatim je ustao i pošao za Ilijom, kao njegov sluga.