1. Knjiga o carevima 18:20-40

Ahav posla po sav Izrailj i sabra proroke na goru Karmil. Tada Ilija pristupi svem narodu i reče: „Dokle ćete hramati na obe noge? Ako je Gospod Bog, sledite njega, a ako je to Val, sledite njega.“ Narod mu nije odgovorio ni reči. Tada Ilija reče narodu: „Samo sam ja ostao od proroka Gospodnjih, dok je Valovih proroka četiri stotine pedeset. Neka nam se daju dva junca; neka oni izaberu sebi jednog junca, pa neka ga raseku na delove i polože ga na drva, ali neka ne podmeću vatru. Ja ću uraditi isto sa drugim juncem i položiti ga na drva. Vatru neću podmetati. Vi onda prizovite ime svoga boga a ja ću prizvati ime Gospodnje. Onaj bog koji se odazove vatrom, taj je Bog.“ Sav narod odgovori: „Predlog je dobar.“ Ilija reče Valovim prorocima: „Izaberite sebi jednog junca i pripremite ga najpre, jer vas je više. Zatim prizovite ime svoga boga, ali ne podmećite vatru.“ Oni uzmu junca koji im je dan i pripreme ga. Zatim su prizivali ime Valovo od jutra do podneva, govoreći: „O, Vale, odgovori nam!“ Ali nije bilo ni glasa, ni odgovora. Onda su igrali oko žrtvenika koji je bio napravljen. Kad je došlo podne, Ilija im se podsmehnu i reče: „Vičite glasnije, jer on je bog! Možda se zamislio, ili je zauzet; možda je otputovao, ili spava, pa ga treba probuditi.“ Tada su počeli još glasnije da viču i da se paraju noževima i šilima po svom običaju, dok ih nije oblila krv. Kad je prošlo podne, oni stadoše da prorokuju dok nije došlo vreme da se prinese žrtva. Ali nije bilo ni glasa, ni odgovora, niti znaka života. Ilija reče svem narodu: „Pristupite k meni.“ Kad je sav narod pristupio k njemu, on je popravio Gospodnji žrtvenik, koji je bio porušen. Ilija je uzeo dvanaest kamenova, prema broju plemena sinova Jakovljevih, kome je došla reč Gospodnja: „Tvoje ime će biti Izrailj.“ Od tog kamenja je podigao žrtvenik u ime Gospodnje, a oko žrtvenika je iskopao jarak toliko širok, da bi se u njemu mogle zasejati dve mere žita. Zatim je poređao drva, isekao vola na komade, i položio ga na drva. Tada je rekao: „Napunite četiri krčaga vodom i izlijte je na žrtvu svespalnicu i na drva. Uradite to još jednom“ – reče. I opet reče: „Učinite to i po treći put“; i učiniše tako i treći put. Voda je potekla oko žrtvenika i ispunila jarak. Kad je došlo vreme da se prinese žrtva, prorok Ilija pristupi i reče: „Gospode, Bože Avrahamov, Isakov i Izrailjev, neka se danas zna da si ti Bog u Izrailju, a da sam ja tvoj sluga, i da sam po tvojoj reči učinio sve ove stvari. Usliši me, Gospode! Usliši me, da bi ovaj narod znao da si ti Gospode Bog, i da ćeš ti obratiti njihova srca.“ Tada se sruči oganj Gospodnji i proguta i žrtvu svespalnicu, i drva, i kamenje, i zemlju, i isuši vodu u jarku. Kad sav narod to vide, pade ničice i reče: „Gospod je Bog! Gospod je Bog!“ Tada im Ilija reče: „Pohvatajte Valove proroke; neka nijedan ne umakne.“ Oni su ih pohvatali i doveli Iliji kod potoka Kisona, i tamo ih je poklao.