Car David odgovori: „Pozovite mi Vitsaveju!“ Ona je došla pred cara i stala pred njega.
Tada se car zakle i reče: „Živoga mi Gospoda, koji je spasao moj život od svake nevolje, danas ću učiniti kako sam ti se zakleo pred Gospodom, Bogom Izrailjevim, rekavši: ’Tvoj sin Solomon biće car posle mene, i on će sesti na moj presto umesto mene.’“
Tada je Vitsaveja klekla i poklonila se caru licem do zemlje, rekavši: „Neka moj gospodar car David živi doveka!“
Zatim car David reče: „Pozovite mi Sadoka sveštenika, proroka Natana i Venaju, sina Jodajevog!“ Kad su došli pred cara, car im reče: „Povedite sa sobom sluge svoga gospodara i posadite moga sina Solomona na moju mazgu, pa ga dovedite dole na Gion. Neka ga tamo sveštenik Sadok i prorok Natan pomažu za cara nad Izrailjem. Potom zatrubite u trubu i recite: ’Živeo car Solomon!’ Onda pođite za njim, a on neka dođe i sedne na moj presto, i neka vlada umesto mene; njega određujem da bude vladar nad Izrailjem i nad Judom.“
Venaja, sin Jodajev, reče caru: „Amin! Neka Gospod, Bog moga gospodara cara, objavi tako. Kao što je Gospod bio s mojim gospodarem carem, tako neka bude i sa Solomonom, i neka uzvisi njegov presto još više nego presto moga gospodara, cara Davida.“
Tako siđu sveštenik Sadok, prorok Natan, i Venaja, sin Jodajev, s Herećanima i Felećanima, te posade Solomona na mazgu cara Davida i dođu na Gion. Tada je sveštenik Sadok uzeo iz Šatora rog s uljem i pomazao Solomona. Zatim su zatrubili u trubu, a sav narod je govorio: „Živeo car Solomon!“ Sav je narod pošao za njim svirajući u svirale i radujući se glasno, tako da se tresla zemlja od njihovog klicanja.
To je čuo Adonija i sve uzvanice koje su bile s njim, baš kad su završavali s gozbom. Kad je Joav čuo glas trube upita: „Kakva je to galama u gradu?“
Dok je on još govorio, dođe Jonatan, sin sveštenika Avijatara. Adonija reče: „Hodi ovamo, jer ti si čestit čovek, i donosiš dobru vest.“
Jonatan odgovori Adoniji: „Baš obratno! Naš gospodar, car David, je postavio Solomona za cara! Car je poslao s njim sveštenika Sadoka, proroka Natana i Venaju, sina Jodajevog, s Herećanima i Felećanima. Oni su ga posadili na carevu mazgu, a sveštenik Sadok i prorok Natan su ga pomazali za cara na Gionu. Odande su nastavili veseleći se, i grad se uskomešao. To je galama koju ste čuli. Solomon već sedi na carskom prestolu. Došle su i careve sluge da blagoslove našeg gospodara, cara Davida, govoreći: ’Neka Bog učini ime Solomonovo većim od tvoga imena; neka podigne njegov presto iznad tvoga.’ Car se na to poklonio na svojoj postelji. Zatim je car rekao: ’Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji je danas dao da jedan od mojih sinova sedne na moj presto, i da to vidim svojim očima.’“
Na ovo se sve Adonijine uzvanice prepadoše; ustali su; pa je svako otišao svojim putem. A Adonija je, u strahu od Solomona, otišao i uhvatio se za rogove žrtvenika. Tada su Solomonu javili: „Eno, Adonija se uplašio cara Solomona i drži se za rogove žrtvenika, govoreći: ’Neka mi se car Solomon zakune danas, da neće pogubiti mačem svoga slugu!’“
Car Solomon reče: „Ako se pokaže čestitim, neće mu pasti ni dlaka s glave, ali ako se kakvo zlo nađe na njemu, umreće.“
Tada je car Solomon poslao ljude, koji su ga spustili sa žrtvenika. Onda je došao i poklonio se caru Solomonu. Solomon mu reče: „Idi kući.“