1. Korinćanima 2:1-16

A kada sam došao k vama, braćo, nisam nastupio sa uzvišenim govorom ili mudrošću da vam navestim Božiju tajnu. Odlučio sam, naime, da među vama ne znam ni za šta drugo osim za Isusa Hrista, i to razapetoga. Tako sam se pred vama pojavio u slabosti, sa strahom i velikom tremom. Pa i moj govor i moja propoved nisu se zasnivali na ubedljivim rečima ljudske mudrosti, nego na dokazivanju sile Duha, da se vaša vera ne bi temeljila na ljudskoj mudrosti, nego na Božijoj sili. Ali mudrost navešćujemo među zrelima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti od vladara ovoga sveta koji propadaju. Naprotiv, mi navešćujemo Božiju mudrost, tajnu i skrivenu, koju je Bog pre svih vekova predodredio za našu slavu. Tu mudrost nijedan od vladara ovoga sveta nije upoznao, jer da su je upoznali, ne bi razapeli Gospoda slave. Nego, kao što je napisano: „Što oko nije videlo, i uho nije čulo, i u ljudsko srce nije doprlo, to je Bog pripremio za one koji ga vole.“ A nama je Bog to otkrio po Duhu, jer Duh sve istražuje, pa i dubine Božije. Jer ko drugi poznaje čovekove misli, osim duha koji je u njemu samom? Isto tako, niko ne poznaje Božije misli osim Duha Božijeg. A mi nismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji dolazi od Boga, da bismo znali šta nam je Bog darovao. Mi govorimo o ovim stvarima, ali ne naučenim rečima ljudske mudrosti, nego onako kako nas je naučio Duh, tumačeći duhovne istine onima koji su duhovni. Telesni čovek, pak, ne prihvata istine koje dolaze od Božijeg Duha. Za njega su one ludost, te ih ne može razumeti, jer o tim istinama treba rasuđivati uz pomoć Božijeg Duha. A onaj koji je primio Božijeg Duha rasuđuje o svemu, a sam ne podleže sudu drugih. „Jer, ko je upoznao um Gospodnji da bi ga savetovao?“ A mi imamo um Hristov.