Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se propadljivo telo, a vaskrsava nepropadljivo; seje se u sramoti, a vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, a vaskrsava u sili; seje se prirodno telo, a vaskrsava duhovno.
Ako, naime, postoji prirodno telo, postoji i ono duhovno. Jer, ovako je napisano: „Adam, prvi čovek, postade živo biće.“ Poslednji Adam postade Duh koji daje život. Ali nije bilo prvo duhovno telo, nego prirodno, a zatim duhovno. Prvi čovek je zemljan, načinjen od praha zemaljskog, drugi čovek je s neba. Kakav je bio zemljani čovek, takvi su i zemljani ljudi; kakav je nebeski čovek, takvi su i oni nebeski. I kao što u sebi nosimo sličnost sa zemljanim čovekom, tako ćemo nositi sličnost sa nebeskim čovekom.
Ovo kažem, braćo, jer telo i krv ne mogu uzeti učešća u Carstvu Božijem, niti može raspadljivo dobiti u posed neraspadljivo. Evo, saopštavam vam tajnu: nećemo svi umreti, ali ćemo se svi izmeniti, odjednom, u tren oka, kad se začuje poslednja truba. Tada će mrtvi vaskrsnuti sa neraspadljivim telima, a mi ćemo se izmeniti. Jer, ovo raspadljivo telo mora da se promeni u neraspadljivo, ovo smrtno u besmrtno. A kad se ovo raspadljivo telo promeni u neraspadljivo i ovo smrtno u besmrtno, tada će se ispuniti napisana reč: „Pobeda proždre smrt.“