1. Korinćanima 15:35-49

Ipak, neko može da pita: „Kako mrtvi vaskrsavaju? U kakvom će se telu pojaviti?“ Bezumniče! Seme koje poseješ ne oživljava ako ne umre. Pa i kada seješ, ne seješ izraslu biljku, nego golo zrno, bilo pšenično ili kakvo drugo. A Bog svakom semenu daje telo kakvo hoće, i to svakom semenu njemu svojstven oblik. Jer nije svako telo isto: ljudsko telo je drugačije od tela zveri, telo zveri je drugačije od tela ptica, a telo ptica je drugačije od tela riba. Takođe postoje nebeska i zemaljska tela; ali je sjaj nebeskih tela drugačiji od sjaja zemaljskih tela. Sunce ima svoj sjaj, mesec svoj, a zvezde, opet, svoj sjaj. Pa i zvezda se od zvezde razlikuje po sjaju. Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se propadljivo telo, a vaskrsava nepropadljivo; seje se u sramoti, a vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, a vaskrsava u sili; seje se prirodno telo, a vaskrsava duhovno. Ako, naime, postoji prirodno telo, postoji i ono duhovno. Jer, ovako je napisano: „Adam, prvi čovek, postade živo biće.“ Poslednji Adam postade Duh koji daje život. Ali nije bilo prvo duhovno telo, nego prirodno, a zatim duhovno. Prvi čovek je zemljan, načinjen od praha zemaljskog, drugi čovek je s neba. Kakav je bio zemljani čovek, takvi su i zemljani ljudi; kakav je nebeski čovek, takvi su i oni nebeski. I kao što u sebi nosimo sličnost sa zemljanim čovekom, tako ćemo nositi sličnost sa nebeskim čovekom.