1. Korinćanima 15:1-58

Podsećam vas, braćo, na Radosnu vest koju sam vam navestio, koju ste prihvatili i u kojoj stojite. Njome se i spasavate, ako je čvrsto držite onako kako sam vam je navestio, sem ako niste uzalud poverovali. Ja sam vam, naime, na prvom mestu predao ono što sam primio: da je Hristos, saglasno Pismima, umro za naše grehe, i da je, saglasno Pismima, sahranjen i vaskrsnut trećeg dana. Potom se Hristos ukazao Kifi, a zatim Dvanaestorici. Onda se odjednom ukazao pred više od pet stotina braće, od kojih većina živi i danas, a neki su umrli. Zatim se ukazao Jakovu, te svim apostolima. Na kraju se Hristos ukazao i meni, kao nedonoščetu. Naime, ja sam najmanji među apostolima, i nisam dostojan da se nazovem apostolom, jer sam progonio Crkvu Božiju. Ipak, milošću Božijom sam ono što jesam, i njegova milost prema meni nije bila uzaludna. Šta više, potrudio sam se više od svih njih, ali ne ja, nego Božija milost sa mnom. Svejedno, bio ja ili oni, tako propovedamo i tako ste poverovali. Ako se propoveda da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, kako onda neki od vas tvrde da nema vaskrsenja mrtvih? Ako nema vaskrsenja mrtvih, onda ni Hristos nije vaskrsao, a ako Hristos nije vaskrsao, uzaludno je naše propovedanje, uzaludna je i vaša vera. Ako mrtvi ne vaskrsavaju, onda smo se i mi pokazali kao lažni svedoci Božiji, jer smo svedočili da je Bog vaskrsao Hrista, koga nije vaskrsao. Ako mrtvi ne vaskrsavaju, onda ni Hristos nije vaskrsao. A ako Hristos nije vaskrsao, uzaludna je vaša vera, jer ste još uvek u svojim gresima. Po tome su propali i oni koji su usnuli u Hristu. Jer, ako samo u ovom životu polažemo nadu u Hrista, jadniji smo od svih ljudi. Ali Hristos je vaskrsao iz mrtvih, prvi među umrlima! Jer, kao što je smrt došla posredstvom čoveka, tako je i vaskrsenje iz mrtvih došlo posredstvom čoveka. Naime, kao što u Adamu svi umiru, tako će svi koji su u Hristu oživeti, svako po svom redu: Hristos je prvi, a zatim, kad on dođe, i oni koji mu pripadaju. Potom nastupa kraj, kada Hristos uništi svako glavarstvo, i svaku vlast i silu, te preda Carstvo Bogu Ocu. On, naime, treba da vlada dok ne položi sve neprijatelje pod svoje noge. Smrt će biti uništena kao poslednji neprijatelj. Jer, Bog je sve pokorio njemu pod noge. A kad kaže da je sve pokoreno, jasno je da je pokoreno sve osim Boga, koji mu je sve pokorio. A kad mu sve bude pokoreno, onda će se i Sin pokoriti onome koji mu je sve pokorio, da Bog bude sve u svemu. Šta onda čine oni koji se krštavaju za mrtve? Ako mrtvi ne uskrsavaju, zašto se krste za njih? Zašto smo i mi svaki čas u opasnosti? Ja svaki dan umirem, braćo, tako mi vas, moje dike po našem Gospodu Isusu Hristu. Ljudski govoreći, kakvu korist imam od toga što sam se borio sa „zverima“ u Efesu? Ako mrtvi ne vaskrsavaju, onda, „Da jedemo i pijemo, jer sutra ćemo da pomremo.“ Ne zavaravajte se: „Loše društvo kvari dobre običaje.“ Dođite k sebi i ne grešite više, jer neki ljudi ne znaju Boga. Ovo vam govorim na sramotu. Ipak, neko može da pita: „Kako mrtvi vaskrsavaju? U kakvom će se telu pojaviti?“ Bezumniče! Seme koje poseješ ne oživljava ako ne umre. Pa i kada seješ, ne seješ izraslu biljku, nego golo zrno, bilo pšenično ili kakvo drugo. A Bog svakom semenu daje telo kakvo hoće, i to svakom semenu njemu svojstven oblik. Jer nije svako telo isto: ljudsko telo je drugačije od tela zveri, telo zveri je drugačije od tela ptica, a telo ptica je drugačije od tela riba. Takođe postoje nebeska i zemaljska tela; ali je sjaj nebeskih tela drugačiji od sjaja zemaljskih tela. Sunce ima svoj sjaj, mesec svoj, a zvezde, opet, svoj sjaj. Pa i zvezda se od zvezde razlikuje po sjaju. Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se propadljivo telo, a vaskrsava nepropadljivo; seje se u sramoti, a vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, a vaskrsava u sili; seje se prirodno telo, a vaskrsava duhovno. Ako, naime, postoji prirodno telo, postoji i ono duhovno. Jer, ovako je napisano: „Adam, prvi čovek, postade živo biće.“ Poslednji Adam postade Duh koji daje život. Ali nije bilo prvo duhovno telo, nego prirodno, a zatim duhovno. Prvi čovek je zemljan, načinjen od praha zemaljskog, drugi čovek je s neba. Kakav je bio zemljani čovek, takvi su i zemljani ljudi; kakav je nebeski čovek, takvi su i oni nebeski. I kao što u sebi nosimo sličnost sa zemljanim čovekom, tako ćemo nositi sličnost sa nebeskim čovekom. Ovo kažem, braćo, jer telo i krv ne mogu uzeti učešća u Carstvu Božijem, niti može raspadljivo dobiti u posed neraspadljivo. Evo, saopštavam vam tajnu: nećemo svi umreti, ali ćemo se svi izmeniti, odjednom, u tren oka, kad se začuje poslednja truba. Tada će mrtvi vaskrsnuti sa neraspadljivim telima, a mi ćemo se izmeniti. Jer, ovo raspadljivo telo mora da se promeni u neraspadljivo, ovo smrtno u besmrtno. A kad se ovo raspadljivo telo promeni u neraspadljivo i ovo smrtno u besmrtno, tada će se ispuniti napisana reč: „Pobeda proždre smrt.“ „Gde je, smrti, tvoja pobeda? Gde je, smrti, žalac tvoj?“ Žalac smrti je greh, a sila greha dolazi od Zakona. Ali, hvala Bogu koji nam daje pobedu posredstvom Gospoda našega, Isusa Hrista. Stoga, voljena moja braćo, budite čvrsti i nepokolebljivi. Imajte vazda pune ruke posla u službi za Gospoda, znajući da vaš trud u službi za Gospoda nije besplodan.