1. Korinćanima 1:18-31

Jer govor o krstu je ludost za one koji propadaju, a za nas spasene je Božija sila. Jer u Svetom pismu piše: „Uništiću mudrost mudraca i odbaciću umnost umnika.“ Gde je, dakle, mudrac? Gde je znalac? Gde je vični raspravama ovoga sveta? Nije li Bog pokazao da je mudrost ovoga sveta ludost? I budući da svet nije upoznao Boga po njegovoj mudrosti, Bog je odlučio da ludošću propovedanja spase one koji veruju. Tako Jevreji traže znake, a Grci traže mudrost. A mi propovedamo Hrista razapetoga, kamen spoticanja za Jevreje, ludost za mnogobošce, a za one koje je Bog pozvao, kako Jevreje tako i Grke, Hrista – silu i mudrost Božiju. Jer je Božija ludost mudrija od ljudi, i Božija slabost jača od ljudske sile. Pogledajte sebe, braćo, kakvi ste bili kad vas je Bog pozvao. Po ljudskim merilima, niste bili ni mudri, ni moćni, ni visokog roda. Ali Bog je izabrao one koje u svetu smatraju ludima, da posrami one koje smatraju mudrima, i one koje drže za nemoćne da posrami one koje drže za nadmoćne. On je izabrao one koji su u svetu beznačajni, prezreni, i ništavni, da obezvredi one na koje se gleda s uvažavanjem. I to zato da se niko ne bi hvalio pred Bogom. On je izvor vašeg života u Hristu Isusu, koji je nama postao mudrost od Boga, i pravednost, i posvećenje i otkupljenje. Baš kao što je napisano: „Ko hoće da se hvali, neka se hvali Gospodom.“