Car David reče svem zboru: „Bog je izabrao samo mog sina Solomona, mlado i neiskusno momče, a posao je veliki; Dom, naime, nije za čoveka, nego za Gospoda Boga. Ja sam, koliko sam god mogao, obezbedio za Dom Gospodnji zlata za predmete od zlata, srebra za stvari od srebra, bronze za stvari od bronze, gvožđa za stvari od gvožđa, drva za stvari od drveta, oniksovog kamenja, dragog kamenja za ukivanje, kamenja za ukrašavanje i šarenog kamenja, svakovrsnog dragog kamenja, i obilje mramora. Povrh toga, iz ljubavi prema Domu svoga Boga, pored svega što sam obezbedio za sveti Dom, dajem za Dom svoga Boga svoje zlato i srebro: tri hiljade talanata zlata, od ofirskog zlata, i sedam hiljada talanata čistog srebra, da se optoče zidovi Doma, zlato za stvari od zlata, srebro za stvari od srebra, i za sav posao koji će zanatlije uraditi. Ko će, dakle, danas dragovoljno priložiti štogod Gospodu?“
Tada su dragovoljno priložili glavari otačkih domova, knezovi izrailjskih plemena, zapovednici nad hiljadu i stotinu, i upravitelji carevog posla. Dali su za rad na Domu Gospodnjem: pet hiljada talanata zlata, deset hiljada zlatnih darika, deset hiljada talanata srebra, osamnaest hiljada talanata bronze, i stotinu hiljada talanata gvožđa. Ko god je imao drago kamenje, dao ga je za riznicu Doma Gospodnjeg u ruke Jehila Girsonovca. Narod se radovao što su davali dragovoljno, jer su prilagali Gospodu od sveg srca; i car David se veoma radovao.
Zatim je David blagoslovio Gospoda pred svim zborom. David reče:
„Blagosloven budi, Gospode,
Bože pretka našega Izrailja,
od veka do veka.
Tebi, Gospode, pripada veličina, sila i slava,
večnost i veličanstvo;
jer tvoje je sve što je na nebesima i na zemlji.
Tvoje je, Gospode, carstvo;
ti si uzvišen, glavar nad svime.
Od tebe dolaze bogatstvo i slava
i ti vladaš nad svim.
U tvojoj su ruci moć i sila;
u tvojoj je ruci da svakoga učiniš velikim i jakim.
A sad, Bože naš, hvalimo te
i slavimo tvoje slavno ime.
Jer, ko sam ja i šta je moj narod da bismo dragovoljno dali ovakav prilog? Sve je, naime, od tebe, i dajemo ti što smo primili iz tvoje ruke. Jer mi smo stranci i pridošlice pred tobom, kao što su bili naši preci. Kao senka su dani naši na zemlji, bez nade. Gospode, Bože naš, od tebe je sve ovo obilje što smo spremili da sazidamo Dom tvome svetom imenu, i sve je tvoje. Znam, Bože moj, da ispituješ srce, i da uživaš u čestitosti; u pravednosti svoga srca dragovoljno sam priložio sve ovo. A sada vidim kako tvoj narod dragovoljno prilaže s radošću. Gospode, Bože naših otaca, Avrahama, Isaka i Izrailja, sačuvaj zauvek ovakve namere i misli u srcu svoga naroda, i upravi k sebi njihova srca. A mom sinu Solomonu daj odano srce, da drži tvoje zapovesti, svedočanstva i uredbe i da ih sve vrši, i da sazida Dom za koji sam pripremio što treba.“
Zatim se David obratio svemu zboru: „Blagoslovite Gospoda, Boga svoga.“ Sav je zbor blagoslovio Gospoda, Boga svojih otaca; pognuli su glave i poklonili se Gospodu i caru.