Obľúbené biblické verše z 1. Mojsijeva 6

Zdieľať

Gospod je požalio što je stvorio ljude na zemlji i to zaboli njegovo srce.

Gospod je video da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka namera koju čovek kuje u sebi uvek samo zlo.

Ipak, Noje je našao naklonost u Gospodnjim očima.

Ovo je zapis o Noju. Noje je bio pravedan i besprekoran čovek među svojim savremenicima. Noje je živeo sa Bogom.

Tada Gospod reče: „Istrebiću sa lica zemlje ljude koje sam stvorio, zajedno sa životinjama, gmizavcima i pticama nebeskim, jer sam požalio što sam ih stvorio.“

Kada su ljudi počeli da se šire na zemlji i ćerke im se rodile, opaze sinovi Božiji da su ćerke ljudske lepe, pa su ih uzimali sebi za žene po svom izboru. Gospod reče: „Neće moj Duh zauvek ostati u čoveku, jer je telesan. Stoga, neka mu životni vek bude stotinu dvadeset godina.“ U one dane, a i posle, kada su sinovi Božiji odlazili ćerkama ljudskim i one im rađale decu, na zemlji su se pojavili Nefilimi. Oni su bili od davnina čuveni ljudi.

Noje učini tako. Sve što mu je Bog zapovedio, on je to izvršio.

Bog reče Noju: „Odlučio sam da okončam život svim ljudima, jer se zemlja ispunila nasiljem zbog njih. Evo, istrebiću ih zajedno sa zemljom!

Zato napravi sebi plovilo od čempresovog drveta. U plovilu ćeš napraviti pregrade, a spolja i iznutra premazaćeš ga smolom.

Bog pogleda na zemlju, a ono, cela zemlja se iskvarila i svaki čovek na zemlji se izopačio.

A od svakog živog bića uvedi u plovilo po dvoje, da s tobom prežive; i neka budu muško i žensko.