Obľúbené biblické verše z 1. Mojsijeva 2

Zdieľať

Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će biti jedno telo.

Zatim Gospod Bog reče: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika koji će mu priličiti.“

Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah života, te posta čovek živo biće.

A čovek reče: „Evo, ovo je kost od moje kosti i telo od moga tela! Neka se zato zove ’žena’, jer je od čoveka uzeta.“

Tada je Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je do tog dana dovršio stvaranje svih svojih dela koja je stvorio.

Oboje su bili goli, i čovek i njegova žena, ali se nisu stideli.